.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 542/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parničnom postupku tužioca Društva za iznajmljivanje nekretnina „DIPOS“ D.O.O. iz Beograda, protiv tuženog Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za javne prihode, Odeljenje Stari grad, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo iz Beograda, radi sticanja bez osnova, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 141/19 od 15.03.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao da, kako je tužilac privredno društvo i obe parnične stranke imaju svojstvo pravnog lica, to je na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 5773/19 od 29.01.2021. godine, odbacio je kao nedozvoljenu žalbu tužioca, izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 141/19 od 15.03.2019. godine.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 7627/2021 od 30.08.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da je tužilac privredni subjekat, a tuženi drugo pravno lice i da je spor nastao iz obavljanja poslova iz nadležnosti tuženog, donošenjem rešenja o utvrđivanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u 2009. godini, zbog čega je reč o građansko-pravnom sporu za koji je nadležan sud opšte mesne nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 31.12.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 209.764,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane iznose. Prema navodima tužbe, tuženi je utvrdio naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta za 2009. godinu za objekat u ulici ... broj .. u ..., u kom je kao obveznika naknade pogrešno označio tužioca, te je tužilac uplatio tuženom ukupno 209.764,50 dinara.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema tome, u ovom parničnom postupku nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odrebe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da je tuženi pravno lice. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva isplata određenog novčanog iznosa (prema navodima tužbe na ime uplaćene naknade za korišćenje građevinskog zemljišta), u konkretnoj situaciji radi se o sporu građansko-pravne prirode, s obzirom na to da je predmet spora vraćanje zakonom regulisane naknade za korišćenje građevinskog zemljišta koju je odredio nadležni organ tuženog kao vršilac javne vlasti, zbog čega nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, imajući u vidu da se ne radi o sporu u kome je tuženi pravno lice, koje obavlja delatnost privrednog subjekta.
Dakle, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
