.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 547/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Đidić, advokat iz ..., protiv tuženog „Kruševacput“ AD iz Kruševca, čiji je punomoćnik Miljan Perović, advokat iz ..., radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Kraljevu i Osnovnog suda u Kruševcu, na sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Osnovni sud u Kruševcu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kruševcu, rešenjem P1 191/2020 od 01.06.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Kraljevu, kao stvarno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da, kako sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost i osnovan prigovor tuženog da taj sud nije stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu, s obzirom na to što nije u potpunosti realizovan unapred pripremljeni Plan reorganizacije koji je usvojen i potvrđen od strane Privrednog suda u Kraljevu, da je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Privredni sud u Kraljevu.
Privredni sud u Kraljevu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 449/2020 od 20.10.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da je rešenjem tog suda Reo 5/2014 od 29.04.2014. godine otvoren postupak stečaja nad tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije od 20.03.2014. godine, obustavljen stečajni postupak nad tuženim kao stečajnim dužnikom i da su Planom reorganizacije obuhvaćena sva potraživanja zarada i drugih prava zaposlenih nastala do 30.11.2013. godine. Zatim, kako se u konkretnoj situaciji radi o potraživanjima na ime neisplaćene zarade, kao i naknade za regres i ishranu u toku rada koja su dospela posle perioda obuhvaćenog Planom reorganizacije i za koje je tužba podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim, sada aktivnim privrednim subjektom, da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kruševcu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kruševcu.
Tužba je podneta 15.03.2016. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime neisplaćenog dela zarade za juni 2014. godine, neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2013, 2014. i 2015. godinu i dela neisplaćene naknade za mesečnu ishranu u toku rada u ukupnom iznosu od 118.912,00 dinara i uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na zaradu za juni 2014. godine. Tužilac je podneskom od 10.10.2019. godine smanjio tužbeni zahtev na ukupan iznos od 86.845,20 dinara.
Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo 5/2014 od 29.04.2014. godine, pravnosnažnog 06.08.20014. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim kao stečajnim dužnikom, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije i između ostalog obustavljen stečajni postupak.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. ovog člana, između ostalog, da, osnovni sud u prvom stepenu sudi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. ovog zakona, između ostalog da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Odredbom stava 2. ovog člana, između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano, da, ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom stava 2. ovog člana, da, stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, da, pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Odredbom stava 4. ovog člana, da, pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju je propisano da, pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
U konkretnoj situaciji su prestale sve posledice otvaranja stečajnog postupka nad tuženim usvajanjem unapred pripremljenog Plana reorganizacije i obustavom stečajnog postupka, dok tužilac od tuženog potražuje novčane iznose iz radnog odnosa po tužbi koja je podneta 15.03.2016. godine. Dakle, radi se o potraživanju tužioca za koje je tužba podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim u sporu protiv poslodavca koji aktivni privredni subjekat, te nema osnova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je za sada za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kruševcu, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
