.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 55/2021
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Danijela Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2700/18 od 01.11.2018. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Beogradu se rešenjem Gž 3393/19 od 13.08.2020. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2700/18 od 01.11.2018. godine i ustupio predmet Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost za odlučivanje o izjavljenoj žalbi, pa je uz dopis Gž 5949/20 od 15.01.2021. godine, predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući negativni sukob nadležnosti na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Po članu 468. stav 1. ZPP sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave (postupak u sporovima male vrednosti) jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku u sporovima male vrednosti (član 476. stav 2.).
Prema stanju u predmetu, tužilac je podneo tužbu 13.12.2012. godine radi isplate novčanog potraživanja u iznosu od 346.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. U toku parnice tužilac je smanjio tužbeni zahtev jer je glavni dug delimično isplaćen posle podnošenja tužbe. Pobijanom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2700/18 od 01.11.2018. godine odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu glavnog duga u ukupnom iznosu od 20.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose glavnog duga koji su plaćeni u toku parnice i u tom delu tužilac smanjio tužbeni zahtev. Kako se u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odnosi na novčani iznos od 20.600,00 dinara, a zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate istaknut u tužbi kao zahtev za sporedno traženje nije merodavan za vrednost predmeta spora, u takvoj situaciji shodno članu 28. stav 1. ZPP, vrednost predmeta spora glavnog zahteva očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je prvostepena presuda doneta u sporu male vrednosti.
Imajući u vidu navedeno, za odlučivanje o žalbi nadležan je Viši sud u Beogradu prema članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, kojim je propisano da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti, a ne Apelacioni sud koji prema članu 24. stav 1. tačka 3. tog zakona odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 22. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
