Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Grada Beograda, Sekreterijat za imovinske i pravne poslove, Sektor za poslovni prostor, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženog AA iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj pravnoj stvari, stvarno i mesno NADLEŽAN JE Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac Grad Beograd, Sekreterijat za imovinske i pravne poslove, Sektor za poslovni prostor podneo je 16.11.2018. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog AA iz ..., radi sticanja bez osnova po osnovu neplaćene zakupnine za poslovni prostor koji se nalazi u ..., ul. ... br. ..., površine 72 m2. Po prijemu tužbe, Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P 19127/18 od 28.11.2018. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom.

Viši sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti. Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R 118/2019 od 16.05.2019. godine odlučio da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu.

Viši sud u Beogradu se rešenjem P 663/2019 od 11.07.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet dostavio Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom, s pozivom na odredbu člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, budući da se spor vodi između državnog organa kao pravnog lica i tuženog kao fizičkog lica, pa kako tužilac od tuženog potražuje naknadu zbog povrede predugovora o zakupu poslovnog prostora, te da je spor proistekao iz obaljanja poslovne delatnosti, to je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan da postupa privredni sud.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, a predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08...88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Naime, odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. istog Zakona, propisano je da viši sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi (član 25. stav 1. tačka 1. Zakona), privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, odnosno između privrednih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. U sporovima u kome su obe stranke druga pravna lica, za suđenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti bez obzira na pravnu prirodu spora.

U konkretnom slučaju radi se o sporu između pravnog lica na strani tužioca i fizičkog lica na strani tuženog, odnosno ni jedna parnična stranka nije pravno lice koje ima status privrednog subjekata, u smislu člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju.

S obzirom da nije ispunjen subjektivni kriterijum – ne radi se o sporu između privrednih subjekata, a ni objektivni – jer spor nije proizišao iz privredne delatnosti parničnih stranaka, kao i da je predmet spora sticanje bez osnova na ime neplaćene zakupnine za poslovni prostor koji se nalazi u ... u ul. .. br. ..., površine 72 m2, a da je odredbom člana 51. stav 1. ZPP, za za suđenje u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, određena isključiva mesna nadležnost suda na čijem se području nalazi nepokretnost, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Beogradu mesno i stvarno nadležan da postupa u ovoj pravnoj stvari, a na osnovu člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova (s obirom da vrednost predmeta spora od 12.037.400,00 dinara omogućuje izjavljivanje revizije, člana 51. stav 1. ZPP i člana 4. stav 1. tačka 1. Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 101/13).

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić