Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ilija Đurđević, advokat iz ..., protiv tužene DD iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje Zekić, advokat iz ..., radi naknade štete, rešavajući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Pančevu, na sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vršcu P1 356/17 od 01.03.2018. godine, stvarno je nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 356/17 od 01.03.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada za period od septembra 2011. godie do novembra 2011. godine isplati iznose od po 72.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2011. godine do isplate, kao i troškove postupka.

Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Apelacioni sud u Beogradu se rešenjem Gž 3208/19 od 05.09.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po izjavljenoj žalbi i predmet ustupio Višem sudu u Pančevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Viši sud u Pančevu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost pa je spise uz propratni akt Gž1 31/2019 od 24.09.2019. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu sa predlogom za rešavanje nastalog sukoba stvarne nadležnosti.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu ovlašćenja iz člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14) utvrdio da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tužene u drugom stepenu svarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Odredbom člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, sa izmenama) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima. Prema članu 24. stav 1. tačka 3. navedenog zakona, apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 469. Zakona o parničnom postupku propisano je da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba te glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Iz sadržine sudske zaštite koja se u ovom postupku traži, proizlazi da se radi o sporu iz radnog odnosa. Tužioci tužbom podnetom 05.10.2017. godine potražuju isplatu neisplaćenih zarada za period septembar 2011. godine – novembar 2011. godine, zbog čega se radi o tužbenom zahtevu protiv poslodavca za uplatu neisplaćenih zarada, što predstavlja spor iz radnog odnosa, a ne spor male vrednosti u kome novčano potraživanje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kako to pogrešno zaključuje Apelacioni sud. Postupak u ovom sporu je vođen po pravilima iz glave XXIX Zakona o parničnom postupku kojim je propisan postupak u parnicama iz radnih odnosa, a ne po pravilima iz glave XXXIII Zakona o parničnom postupku kojim je propisan postupak u sporovima male vrednosti.

To dalje podrazumeva da je Apelacioni sud u Beogradu stvarno nadležan da odluči o izjavljenoj žalbi tužene primenom citirane odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.

Na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić