.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 561/2021
30.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Lenić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz Sokobanje, čiji je punomoćnik Vuk Vuković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu, na sednici održanoj 30.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužene, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 634/2019 od 09.09.2020. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Apelacioni sud u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji, presudom P 634/2019 od 09.09.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je utvrdio da je tužena istupila iz D.O.O. za proizvodnju, promet i usluge „Biniturs TT“ Šarbanovac, sa svojim udelom od 90,91%, što iznosi 3.768,75 evra, na dan 30.11.2004. godine iznosi 145.749,80 dinara i utvrdio da je tužilac jedini član D.O.O. za proizvodnju, promet i usluge „Biniturs TT“ Šarbanovac, sa udelom od 100%, što iznosi 4.145,62 evra, na dan 30.11.2004. godine iznosi 160.321,01 dinara, te da presuda služi kao zamena za saglasnost kod Agencije za privredne registre RS, a što je tužena dužna da prizna i trpi da se ova statusna promena provede kod Agencije za privredne registre RS, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 39.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedene presude, tužena je izjavila žalbu.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž 2959/20 od 08.12.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 634/2019 od 09.09.2020. godine i odlučio da spise predmeta ustupi Višem sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je u konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva utvrđenje da je tužena istupila sa svojim udelom iz privrednog subjekta i tužilac jedini član istog, sa udelom od 100%, kao i da će presuda služiti kao zamena za saglasnost kod Agencije za privredne registre Republike Srbije, dok je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, zbog čega smatra da se radi o sporu male vrednosti u kome je za odlučivanje o žalbi tužene u drugom stepenu, stvarno nadležan viši sud, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Nišu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 2850/20 od 14.09.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu male vrednosti, već o sporu statusne prirode koji proizilazi iz primene Zakona o privrednim društvima u smislu odredbe člana 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je za odlučivanje o žalbi tužene stvarno nadležan apelacioni sud.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužene, stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.
Tužba je podneta 05.07.2019. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Odredbom člana 469. ZPP, je propisano, da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji i hartijama od vrednosti.
U konkretnoj situaciji bez obzira na utvrđenu vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, ne radi se o sporu male vrednosti, imajući u vidu prirodu predmeta spora i sadržinu tužbenog zahteva, zbog čega je za odlučivanje o žalbi tužene protiv prvostepene presude, donete od strane prvostepenog suda opšte nadležnosti, stvarnio nadležan Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni sud, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
