Prema stanju u spisima, tužilac je podneo tužbu radi naknade štete u ukupnom iznosu od 650.000,00 dinara, a u toku postupka je tužbu uredio nakon veštačenja, tako što je tražio da sud obaveže tužene VV i BB da solidarno tužiocu isplate iznos od 647.019,98 dinara sa kamatom u skladu sa prvom varijantom nalaza veštaka ili iznos od 349.042,59 dinara, u skladu sa drugom varijantom nalaza veštaka. Odlučujući o tužbenom zahtevu, Osnovni sud u Leskovcu doneo je presudu P 8478/15 od 03.10.2016. godine, kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 647.019,98 dinara, dok je u stavu drugom izreke, usvojio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 349.042,59 dinara i solidarno obavezao tužene da tužiocu isplate zajedno navedeni iznos sa troškovima postupka. Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž 368/17 od 02.02.2017. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženih izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa je spise predmeta uputio Apelacionom sudu u Nišu na dalju nadležnost. Rešenjem Gž 1104/17 od 03.10.2017. godine, Apelacioni sud u Nišu je ukinuo prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke i prvostepenom sudu vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje. Nakon smrti tužene VV postupak je nastavljen u odnosu na tuženog BB a Osnovni sud u Leskovcu je doneo novu presudu P 1131/19 od 14.01.2021. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 349.042,59 dinara na ime naknade štete. Na navedenu presudu žalbu je izjavio punomoćnik tužioca Apelacionom sudu u Nišu koji se rešenjem Gž 2190/21 od 22.07.2021. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po žalbi tužioca i predmet ustupio Višem sudu u Leskovcu sa obrazloženjem da je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje u iznosu od 349.042,59 dinara, te da je za postupanje po žalbi, a kako je u pitanju spor male vrednosti, nadležan Viši sud u Leskovcu.

Prema članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na rešenja u građansko pravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja i u vanparničnim postupcima. Članom 24. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano je da apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 15. stav 2. ZPP propisano je da ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.

Kako iz sadržine spisa proizlazi da se pobija presuda u ponovnom postupku kome je prethodilo žalbeno odlučivanje od strane Apelacionog suda u Nišu, koji je delimično ukinuo raniju prvostepenu presudu i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, te imajući u vidu da tužilac u ponovnom postupku nije menjao sadržinu nepresuđenog dela tužbenog zahteva o kojem je odlučivao prvostepeni sud, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno stanovište Višeg suda u Leskovcu da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi nadležan Apelacioni sud u Nišu, koji je prethodnim žalbenim odlučivanjem zasnovao svoju nadležnost.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić