.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 567/2020
04.11.2020. godina
Beograd
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Kruševcu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je Osnovnom sudu u Kruševcu dana 24.08.2017. godine podneo tužbu radi isplate potraživanja iz radnog odnosa iz 2014, 2015, 2016. i 2017. godine.
Osnovni sud u Kruševcu se rešenjem P1 110/20 od 08.06.2020. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Privrednom sudu u Kraljevu, kao stvarno nadležnom sudu.
Privredni sud u Kraljevu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je uz propratni akt P 336/2020 od 23.10.2020. godine predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08... 113/17) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kruševcu.
U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo 5/2014 od 29.04.2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 06.08.2014. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Akcionarskim društvom za puteve ''Kruševacput“ iz Kruševca, potvrđeno je usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajnog dužnika i obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, ovde tuženim.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 ... 113/17), propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kada je u navedenim sporovima jedna od strana fizičko lice, ako je stranka u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana, određeno da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog i u sporovima povodom reorganizacije, kao i sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.
Prema članu 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a prema stavu 3. istog člana, osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.
Zakonom o stečaju (''Službeni glasnik RS'' br. 104/09... i 113/17), uređeni su uslovi i način pokretanja i vođenja stečaja nad pravnim licima, pa je odredbom člana 1. stav 2. određeno da se stečaj u smislu ovog zakona sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3.), a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4).
Odredbom člana 160. stav 3. Zakona o stečaju, propisano je da ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija donosi rešenje kojim se istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja stečajni postupak.
Članom 73. stav 4. istog zakona propisano je da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.
Članom 167. stav 1. istog zakona propisano je da se, po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.
Članom 172. istog zakona propisano je da izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju potraživanja poverilaca utvrđena planom reorganizacije.
Primenom navedenih odredbi, donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, u odnosu na pravno lice, ranije stečajnog dužnika, ne nastupaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, pa samim tim nema mesta primeni odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, da je protiv tuženog pravnog lica obustavljen postupak stečaja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije kao i da je tužba podneta sudu nakon što je stečajni postupak nad tuženim obustavljen, radi naplate potraživanja dospelih nakon perioda obuhvaćenog unapred pripremljenim planom reorganizacije, proizlazi da se ne radi o subjektima iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, niti o sporu iz tačke 4. istog stava, pa je primenom člana 22. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan osnovni sud.
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća- sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
