Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 575/2019
22.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Milenković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi iseljenja, odlučujući o sukobu između Višeg suda u Leskovcu i Apelacionog suda u Nišu, o stvarnoj nadležnosti suda za odlučivanje o žalbi, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu, P 4780/10 od 05.12.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu, P 4780/10 od 05.12.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da se iseli iz porodične kuće tužioca, koja se nalazi u ..., u ul.... br...., na kp.br. ... i tužiocu preda ključeve od navedene porodične kuće. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 133.600,00 dinara.
Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu, pa je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Nišu, koji se rešenjem Gž 1490/19 od 17.07.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi u ovoj pravnoj stvari. Po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je ustupio Višem sudu u Leskovcu, kao mesno i stvarno nadležnom.
Viši sud u Leskovcu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... i 13/16) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Leskovcu.
Odredbom člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona o uređenju sudova ("Sl.glasnik RS", broj 116/08, ... 13/16), propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i u izvršnim i vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
U konkretnom slučaju odlučeno je o tužbi sa zahtevima za iseljenje iz porodične kuće tužioca i predaju ključeva kuće, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva nenovčano potraživanje (činidba). Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, kako to pogrešno nalazi Viši sud u Leskovcu, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Sporovi radi izvršenja činidbe na nepokretnosti, nisu izuzeti iz pravila o sporovima male vrednosti, pa se ocena da li se radi o sporu male vrednosti, ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi iseljenja i predaje ključeva porodične kuće tužioca, podneta je 23.12.2009. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 10.000,00 dinara, koji prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Leskovcu stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić