Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 23. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka, stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Drugi opštinski sud u Beogradu, presudom P 6294/06 od 08.06.2007. godine, odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je stekla stanarsko pravo na stanu, bliže opisanom u izreci presude, na osnovu vanbračne – bračne zajednice sa pok. VV, što bi tuženi bili dužni da trpe da sa tužiljom u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude zaključe ugovor o korišćenju stana, a ukoliko tuženi sa tužiljom ne zaključi ugovor, presuda bi imala snagu ugovora o korišćenju stana (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan predlog za donošenje privremene mere, kojim je traženo da se zabrani tuženima raspolaganje u smislu dodeljivanja na korišćenje trećem licu predmetnog stana (stav drugi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom Fabrika kartona „Umka“, troškove postupka u iznosu 27.450,00 dinara (stav treći izreke).

Okružni sud u Beogradu, presudom Gž 13866/07 od 20.03.2008. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P 6294/06 od 08.06.2007. godine.

Vrhovni sud Srbije, rešenjem Rev 2014/09 od 02.07.2009. godine, odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tužilje, izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž 13866/07 od 20.03.2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud, rešenjem Rev 683/11 od 07.09.2011. godine, odbacio je kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka, okončanog pred Vrhovnim sudom Srbije rešenjem Rev 2014/09 od 02.07.2009. godine.

Tužilja je podneskom od 02.11.2011. godine, predložila da prvostepeni sud sprovede postupak za ponavljanje postupka u kome će odlučiti o dozvoljenosti revizije od 22.05.2008. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 62180/2010 od 01.02.2019. godine, odbacio je kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka o dozvoljenosti izjavljene revizije od 22.05.2008. godine.

Tužilja je 02.03.2012. godine podnela zahtev za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud isti usvoji kao osnovan i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev 2014/09 od 02.07.2009. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 683/11 od 07.09.2011. godine ukine i predmet dodeli jednom od veća radi odlučivanja o reviziji tužilje od 22.05.2008. godine.

Viši sud u Zaječaru, rešenjem Gž 476/13 od 15.04.2014. godine, ukinuo je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 62180/2010 od 01.02.2012. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Drugi osnovni sud u Beogradu, dana 01.06.2015. godine održao je ročište povodom predloga za ponavljanje postupka i posle zaključenja istog doneo odluku da se spisi predmeta dostave Višem sudu u Beogradu radi odlučivanja.

Odredbom člana 32. stav 1. ZPP je propisano da, ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme.

Odredbom člana 468. ZPP je propisano da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Prema tome, iako se u konkretnoj situaciji tužbenim zahtevom ne traži utvrđenje prava svojine ili utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, već utvrđenje stanarskog prava, to se radi o sporu u vezi nepokretnosti, zbog čega se ne može smatrati sporom male vrednosti, u smislu člana 468. ZPP.

Odredbom člana 427. ZPP je propisano da, ročište za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka drži se pred predsednikom veća prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari.

Odredbom člana 429. stav 1. da, ako se predlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred drugostepenim sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje, o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti tom drugostepenom sudu radi donošenja odluke.

Kako je u konkretnoj situaciji postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Gž 13866/07 od 20.03.2008. godine, kao drugostepenog i posle donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 111/09, koji je stupio na snagu 29.12.2009. godine), ponavljanje postupka je moguće samo pred prvostepenim i drugostepenim sudom, to je za donošenje odluke o predlogu tužilje za ponavljanje postupka (u kome će se ponovo odlučiti o dozvoljenosti revizije od 22.05.2008. godine, po podnesku tužilje od 02.11.2011. godine), nadležan Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, na osnovu odredbe člana 24. stav 2. Zakona o uređenju sudova, pri čemu će ceniti da li je ponavljanje postupka moguće pred sudom koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima, te da li je o istom već odlučeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 683/11 od 07.09.2011. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 23. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić