.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 630/2019
28.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., kojeg zastupa punomoćnik Dušan Radovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 28.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac AA iz ... podneo je tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog BB iz ... radi isplate neisplaćenih zarada, ali se taj sud rešenjem P1 2812/18 od 12.03.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja (koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 344/19 od 30.08.2019.godine) predmet je dostavio Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je uz propratni akt P 6051/19 od 07.11.2019. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja negativnog sukoba stvarne nadležnosti koji je izazvao.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 65/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
U konkretnom slučaju rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/2016 od 25.11.2016. godine otvoren je postupak stečaja nad tuženim, te je potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije od 14.03.2016. godine i stečajni postupak nad ovde tuženim kao stečajnim dužnikom je obustavljen.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kada je u navedenim sporovima jedna od strana fizičko lice, ako je stranka u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana, određeno da privredni sud u prvom stepenu sudi i u sporovima povodom reorganizacije. Primenom člana 22. stav 2. istog zakona, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a prema stavu 3. istog člana, osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.
Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09, 99/11 i 71/12-US), uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima, pa je odredbom člana 1. stav 2. određeno da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3. istog člana), a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4.). Odredbom člana 172. Zakona o stečaju, propisano je da izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju potraživanja poverilaca utvrđena planom reorganizacije.
Primenom navedenih odredaba, obustavom postupka stečaja po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju i usvajanju plana reorganizacije stečajnog dužnika, obustavlja se samo postupak stečaja koji se sprovodi bankrotstvom, a stečaj se nastavlja sprovođenjem reorganizacije stečajnog dužnika, na osnovu usvojenog i potvrđenog plana reorganizacije, o čemu mora da odluči sud koji je i potvrdio plan reorganizacije, odnosno privredni sud. Međutim, donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice, ranije stečajnog dužnika, prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Imajući u vidu izneto, kao i da se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, a da je protiv tuženog pravnog lica obustavljen postupak stečaja zbog izvršenja plana reorganizacije, da je tužba podneta sudu nakon što je usvojeni plan reorganizacije već bio izvršen i stečajni postupak nad tuženim obustavljen, kao i da je predmet spora zahtev tužioca za isplatu neisplaćene zarade (radni spor), proizlazi da se ne radi o subjektima iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, niti o sporu iz tačke 4. istog stava, pa je, primenom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan osnovni sud.
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
