.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 664/2019
12.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Aleksandar Cvetanović i Jelena Janković, advokati iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi zauzeća i naknade, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Leskovcu, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tuženog Grada Leskovca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu P 812/18 od 17.04.2019. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 812/18 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilja pa je utvrđeno da je tuženi trajno zauzeo – oduzeo deo parcele tužilja i to deo kp.br. .. KO ... u površini od 203 m2, te je obavezan tuženi da tužiljama na ime naknade za oduzeti deo parcele kp.br. .. KO ... u površini od 203 m2 isplati 121.800,00 dinara, odnosno od po 60.900,00 dinara na ime od po ½ idealnih delova, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.02.2019. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove postupka od 97.686,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom na 83.550,00 dinara od dana izvršnosti pa do konačne isplate.
Protiv navedene presude tuženi Grad Leskovac je izjavio žalbu, pa je predmet dostavljen Višem sudu u Leskovcu, koji se rešenjem Gž 2094/19 od 07.11.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi u ovoj pravnoj stvari. Po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je ustupio Apelacionom sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom.
Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... i 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11,… i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Leskovcu.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08,... i 88/18), propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja; u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
U konkretnom slučaju odlučeno je o tužbi sa zahtevom za isplatu naknade za trajno zauzeće parcele tužilja, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje. Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, kako to pogrešno nalazi Viši sud u Leskovcu, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Okolnost što izreka pobijane odluke sadrži i zahtev za utvrđenje da je tuženi trajno zauzeo deo parcele tužilja, ne utiče na drugačiju ocenu pravne prirode tužbenog zahteva, jer takav zahtev ne podrazumeva utvrđenje bilo kog prava na nepokretnosti, već samo činjenicu koja predstavlja osnov za isplatu tražene naknade. Imajući ovo u vidu, kao i da sporovi radi isplate bilo kog vida naknade u vezi nepokretnosti, nisu izuzeti iz pravila o sporovima male vrednosti, to se ocena da li se radi o sporu male vrednosti, ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi isplate naknade, podneta je 28.02.2018. godine, a žalbom se pobija vrednost spora od 121.800,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Leskovcu stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
