Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz …, protiv tuženog SZR „BB“, vlasnik VV iz …, čiji je punomoćnik Radoljub Došović, advokat iz … i „Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Kuršumlija“ iz …, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 123.000,00 dinara, odlučujući o sukobu između Višeg suda u Prokuplju i Apelacionog suda u Nišu o stvarnoj nadležnosti suda, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Kuršumliji P 497/15 od 23.02.2018. godine STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Prokuplju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 497/15 od 23.02.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani tuženi da na ime pričinjene materijalne štete na tužiočevoj parceli br. …/… KO … tužiocu solidarno isplate 123.200,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka od 197.464,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi su izjavili žalbe, pa je predmet dostavljen Višem sudu u Prokuplju, koji se rešenjem Gž 467/18 od 28.03.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Apelacionom sudu u Nišu, kao mesno i stvarno nadležnom.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, nalazeći da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, pa je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/08, ... 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 72/11,...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Prokuplju.

Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i u izvršnim i postupcima obezbeđenja; u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti, oni sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 476. stav 2. istog zakona propisano je da ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

U konkretnom slučaju postupak je započet podnošenjem tužbe 18.09.2012. godine, radi isplate 500.000,00 dinara. U toku postupka, tužilac je na ročištu za glavnu raspravu održanom 23.02.2018. godine precizirao tužbeni zahtev tako što je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je za preostali iznos do prvobitno traženih 500.000,00 dinara naveo da povlači tužbu.

Dakle, u konkretnom slučaju tužilac je tužbom tražio da se tuženi obavežu da mu solidarno plate 500.000,00 dinara, ali je u toku postupka, na ročištu za glavnu raspravu održanom 23.02.2018. godine, precizirao tužbeni zahtev tako što je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je za preostali iznos do prvobitno traženih 500.000,00 dinara naveo da povlači tužbu, u smislu člana 200. stav 4. ZPP. Imajući ovo u vidu, kao i da je radi ocene ispunjenosti uslova za primenu člana 468. stav 1. ZPP, merodavna ukupna vrednost spora, da je u konkretnom slučaju tužilac svoje ukupno potraživanje prema tuženima opredelio u visini od 123.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (18.09.2012. godine) od 115,9764 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.060,56 evra, to se u konkretnom slučaju radi o žalbi na odluku donetu u sporu male vrednosti.

Iz navedenog proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. u vezi člana 476. stav 2. ZPP, jer visina tužbenog zahteva na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, pa je primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, za odlučivanje o žalbama na presudu stvarno nadležan Viši sud u Prokuplju.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić