.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 681/2020
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog OZZ „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Savić, advokat iz ..., radi raskida ugovora i naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica Vlasotince i Trgovinskog, sada Privrednog suda u Leskovcu, na sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu.
O b r a z l o ž e nj e
Trgovinski sud u Leskovcu, rešenjem P 361/2003 od 18.11.2009. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Opštinskom sudu u Vlasotincu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je tužilac kao vlasnik građevinske radnje „VV“ podneo tužbu protiv tuženog „BB“ OZZ, radi raskida ugovora i isplate nadoknade za izvedene radove. Zatim, da je u toku postupka utvrdio, da je tužilac odjavio zanatsku radnju i da je Odeljenje za javne službe i finansije Opštine Vlasotince, rešenjem od 29.12.2004. godine, brisalo iz registra radnji osnivača AA iz ..., tužioca i da je tužilac podneskom od 18.10.2009. godine preinačio tužbu, tako što je kao tužioca označio AA, kao fizičko lice, zbog čega je na osnovu odredbi člana 12. stav 1. tačka 2a. Zakona o sudovima i odredbi člana 16. stav 1. i 2. i člana 17. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Privredni apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Pž 5988/2010 od 09.04.2010. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Leskovcu P 361/2003 od 18.11.2009. godine. U obrazloženju je ukazao da, ako u toku parničnog postupka označenoj stranci, preduzetniku, prestane ovo svojstvo, to predstavlja promenu okolnosti zbog kojih je nadležan drugi sud različite vrste, jer je trgovinski, sada privredni sud, sud posebne nadležnosti, a opštinski, sada osnovni sud, sud opšte nadležnosti, zbog čega će se primenom člana 15. stav 2. Zakona o parničnom postupku, trgovinski (privredni) sud oglasiti stvarno nenadležnim i ustupiti predmet opštinskom, sada osnovnom sudu, kako je to pravilno postupio prvostepeni sud. Zatim, da je stranka, tužilac, od početka ovog spora u suštini bilo fizičko lice, ali kao vlasnik radnje i dok je radnja postojala, stvarno nadležan za rešavanje spora je bio trgovinski, sada privredni sud, ali da posle brisanja radnje iz registra, kao stranka i dalje ostaje fizičko lice, bivši vlasnik radnje, koji za obaveze radnje odgovara celokupnom svojom imovinom. Međutim, zbog prestanka radnje menja se stvarna nadležnost suda i za rešavanje spora je nadležan opštinski, sada osnovni sud, kao sud opšte nadležnosti.
Osnovni sud u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 8276/20 od 13.11.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da je punomoćnik tuženog u podnesku od 31.10.2019. godine istakao prigovor stvarne nadležnosti Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu. Zatim, kako je datum podnošenja tužbe odlučan za ocenu postojanja stvarne nadležnosti, a o čemu je sud dužan da pazi po službenoj dužnosti tokom celog postupka, te da je tokom postupka tužilac označen kao fizičko lice, ne može da utiče na to da se Privredni sud u Leskovcu oglasi stvarno nenadležnim sudom, zbog čega smatra da nije nadležan za postupanje u ovoj parnici, već Privredni sud u Leskovcu, kao sud koji se oglasio stvarno nenadležnim.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu.
U ovoj parnici tužba je 28.03.2003. godine podneta tada Trgovinskom sudu u Leskovcu. U tužbi tužilac je označen kao građevinska radnja “VV“ iz ..., a tuženi kao OZZ „BB“ iz ... . Predmet tužbenog zahteva je raskid ugovora zaključenog između parničnih stranaka 08.04.2003. godine i isplata određenog novčanog iznosa. Tuženi je 16.12.2005. godine podneo protivtužbu tada Trgovinskom sudu u Leskovcu, radi isplate određenih novčanih iznosa. Tužilac je u podnesku od 20.10.2009. godine, tužioca označio kao AA iz ... .
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž 6545/18 od 11.07.2019. godine je ukinuo presudu Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 7752/10 od 12.07.2018. godine, u stavu prvom izreke (kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... protiv tuženog i utvrđeno da ugovori između stranaka br. 572/1 od 02.09.2002. godine i ugovor između istih stranaka broj 175/1 od 08.04.2002. godine smatraju raskinutim, a tuženi obavezuje da isplati tužiocu na ime izvedenih ugovorenih i dopunskih radova i neisplaćenih građevinskih radova na objektu stambene zgrade u ..., u ulici ... i objektu u ulici ... i ..., ukupan novčani iznos od 6.576.348,99 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, računajući od 20.02.2018. godine, kao dana veštačenja pa sve do konačne isplate), stavu trećem izreke (kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime troškova obezbeđenja dokaza u predmetu Opštinskog suda u Nišu R 123/03 isplati iznos od 9.900,00 dinara, kao i troškove obezbeđenja dokaza od strane istog suda u predmetu R 131/03 u iznosu od 12.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, računajući od dana podnošenja tužbe pa sve do isplate), stavu četvrtom izreke (kojim je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev, kojim je tuženi tražio da se obaveže STR i GZR „VV“ iz ..., vlasnika AA, da na ime više isplaćenih radova na zgradama u ... u ulici ..., u ulici ... i ulici ..., isplati iznos od 2.425.129,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2003. godine, pa sve do konačne isplate, kao i sudske troškove koliko isti budu iznosili) i u stavu petom izreke (kojim je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 685.000,00 dinara), i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Osnovni sud u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu, rešenjem P 6009/19 od 08.11.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za dalje postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Leskovcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalji postupak i odlučivanje. U obrazloženju je naveo da, kako u smislu odredbe člana 85. Zakona o privrednim društvima preduzetnik odgovara za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi imovina koju stiče sa obavljanjem delatnosti, što u konkretnoj situaciji znači da brisanjem preduzetnika iz Registra privrednih subjekata u toku spora nije okolnost koja dovodi do promene stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je odlučio kao u izreci.
Viši sud u Leskovcu, rešenjem Gž 2069/20 od 01.10.2020. godine ukinuo je rešenje Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 6009/19 od 08.11.2019. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju je naveo da pošto su spisi predmeta prosleđeni Osnovnom sudu u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu i Osnovni sud u Leskovcu je postupao u predmetu a nije izazvao sukob nadležnosti, pa nije mogao da se oglasi stvarno nenadležnim, zbog čega je rešenje moralo biti ukinuto, a da osnovni sud ukoliko smatra da su ispunjeni zakonski uslovi da nije nadležan da postupa u ovom predmetu, ostaje mogućnost izazivanja sukoba nadležnosti između njega i suda koji mu je predmet ustupio.
Odredbom člana 15. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US) je bilo propisano da, sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan, na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podizanja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.
Prema tome, iako je posle podnošenja tužbe tužilac kao preduzetnik brisan iz registra i u konkretnoj situaciji se radi o sukobu nadležnosti između sudova razne vrste, u smislu odredbe člana 22. stav 2. ZPP (sada Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu i sada Privrednog suda u Leskovcu), kako je rešenje kojim se Trgovinski sud u Leskovcu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu postalo pravnosnažno 09.04.2010. godine, to Osnovni sud u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu tek posle donošenja prvostepene presude koja je delimično ukinuta od strane Apelacionog suda u Nišu rešenjem Gž 6545/18 od 11.07.2019. godine nije mogao da izazove sukob nadležnosti, zbog čega je stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
