Privredni sud nije prihvatio ustupljenu nadležnost i uz propratni akt P 344/2024 od 25.01.2024. godine je predmet dostvio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti, navodeći da u ovom slučaju nije ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti tog suda propisan odredbom člana 27. stav 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom da se u ovom slučaju ne radi o sporu između privrednih subjekata. Tužilac ima svojstvo pravnog lica, ali kao jedinica lokalne samouprave ne obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti već radi zadovoljenja potreba građana u smislu člana 3. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi. Tuženi Bokserski savez Beograda je pravno lice, koje predstavlja teritorijalan sportski savez i kao takvo je upisano u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta, međutim ne obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, već radi uređivanja i ostvarivanja sportskih pitanja od zajedničkog interesa za organizacije u oblasti sporta koje teritorijalni sportski savez osnivaju u smislu člana 102. stav 1. Zakona o sportu, te ne predstavlja privredni subjekt. Kako su tužilac i tuženi pravna lica koja nisu privredni subjekti, to njihov spor nije proistekao iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata u smislu člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, a ne radi se ni o sporu za koji bi bio nadležan privredni sud po članu 27. stav 1. tačka 2, 3. i 4. Zakona o uređenju sudova, jer je predmet spora povratak sredstava dobijenih iz budžeta po osnovu ugovora čiji je predmet sufinansisranje godišnjeg programa tuženog u cilju razvoja mlađih kategorija sportista. Predložio je da shodno odredbi člana 21. stav 1. i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku o nastalom sukobu nadležnosti odluči Vrhovni sud.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23) i člana 22. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011 ...10/2023 u daljem tekstu ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.

Pravilno je stanovište Privrednog suda da ni tužilac Grad Beograd ni tuženi Bokserski savez Beograda, nisu privredni subjekti. Tužilac je jedinica lokalne samouprave i ne obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti već radi zadovoljenja potreba građana, a tuženi takođe ne obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, već radi uređivanja i ostvarivanja sportskih pitanja od zajedničkog interesa za organizacije u oblasti sporta.

Iz stanja u spisima proizlazi da su parnične stranke zaključile ugovor po kome se tužilac kao jednica lokalne samouprave obavezao da sufinansira godišnji program tuženog, ne radi sticanja zarade, već radi ostvarenja društvenog cilja – razvoja mlađih kategorija sportista i unapređenja kvaliteta stručnog rada sa njima za 2021. godinu. Tuženi se obavezao da tužiocu dostavi finansijskih izveštaj na propisanom obrascu kojim će opravdati utrošak prenetih sredstava do kraja januara 2022. godine. Tužilac u tužbi tvrdi da je tuženom iz svog budžeta preneo ugovorena sredstva, a da tuženi nije opravdao utrošak prenetih sredstava u iznosu na koji se tužbeni zahtev odnosi, te da ni po opomeni tužioca to nije učinio. Odnosi parničnih stranaka povodom sufinansiranja aktivnosti tuženog su regulisani Zakonom o sportu.

Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/2023), propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog u sporu između domaćeg i stranog privrednog društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporu koji nastane između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, kao i ako je u navedenom sporu jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Odredbom člana 24. stav 2. Zakona o uređenju sudova, propisano je da osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u građansko-pravnom sporu ako za pojedini građansko-pravni spor nije nadležan drugi sud.

Tužilac i tuženi u ovoj pravnoj stvari su pravna lica, međutim nijedan od njih nije privredni subjekt, niti je spor proistekao iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata, kako je to napred bliže obrazloženo.

Iz izloženog proizlazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 27. stav 1. Zakona o uređenju sudova, da u ovom sporu sudi privredni sud kao stvarno nadležan, već je za suđenje nadležan sud opšte nadležnosti po sedištu tuženog, u ovom slučaju, shodno odredbi člana 24. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud i to Treći osnovni sud u Beogradu kome je tužba i podneta, shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Sl. glasnik RS“, br.101/2013), koji je nadležan za teritoriju gradske opštine Novi Beograd, na kojoj je sedište tuženog.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković