.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 692/2021
10.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca „Beodrvo line“ doo iz Bogatića, protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Mihajlo Srdić i Aleksandar Majkić advokati iz ..., radi sticanja bez osnova, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću, u sednici veća održanoj dana 10.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom sporu stvarno je NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Beogradu se, rešenjem P 1744/21 od 29.06.2021. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet je ustupio Osnovnom sudu u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Osnovni sud u Šapcu – Sudska jedinica u Bogatiću nije prihvatio stvarnu nadležnost i na osnovu člana 21. stav 1. ZPP predmet je dostavio ovom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Tuženi je u parnici koja se vodi pred Višim sudom u Beogradu (radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 6.189.105,00 dinara sa traženom zakonskom zateznom kamatom) podneo protivtužbu radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 15.015,31 evro sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2020. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Pritivtužba je izdvojena iz spisa (predmeta P 2267/20) i u upisnik zavedena kao posebna tužba (predmet P 1744/21), a zatim se Viši sud u Beogradu oglasio stvarno nenadležnim za suđenje jer je vrednost predmeta spora po protivtužbi niža od imovinskog cenzusa za reviziju koji je relevantan za razgraničenje stvarne nadležnosti između osnovnih i viših sudova.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za suđenje po protivtužbi stvarno je nadležan sud pred kojim teče parnica po tužbi. To proizilazi iz odredbe člana 198. stav 1. ZPP kojom je propisano da tuženi može do zaključenja glavne rasprave da podnese kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi sa tužbenim zahtevom ili ako ti zahtevi mogu da se prebiju, ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu.
Zabrana podnošenja protivtužbe, u smislu stava 2. navedene odredbe, postoji samo u slučaju kada je za suđenje po protivtužbi nadležan viši sud ili sud druge vrste. To znači da se protivtužba ne može podneti samo u situaciji kada je za suđenje po tužbi nadležan osnovni sud, a po protivtužbi viši sud.
U konkretnom slučaju, taj uslov nije ispunjen. Nesporno je da je za suđenje o zahtevu iz tužbe stvarno nadležan viši sud kao prvostepeni sud. Zbog toga, bez obzira što je za raspravljanje o zahtevu iz protivtužbe stvarno nadležan osnovni sud, viši sud je stvarno nadležan i za suđenje o tom zahtevu. Takvo stanovište ima pravno utemeljenje u opštem pravnom načelu: „ko može više može i manje“. Pravno je nedopuštena samo obrnuta situacija, jer osnovni sud kao niži sud prvog stepena ne može suditi u sporovima iz stvarne nadležnosti višeg suda kao višeg suda prvog stepena.
Pošto članom 198. stav 2. ZPP nije propisana zabrana atrakcije stvarne nadležnosti u slučaju kada je za suđenje po tužbi stvarno nadležan viši sud, a po protivtužbi osnovni sud, to postupanje Višeg suda u Beogradu koji je izdvojio protivtužbu i oglasio se stvarno nenadležnim nije zasnovano na zakonu.
Iz tog razloga, na osnovu člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci – odrđeno da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
