Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Vranju i Privrednog suda u Leskovcu, u sednici održanoj 26.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Vranju.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac AA iz ..., 06.03.2017. godine podneo je tužbu Osnovnom sudu u Vranju, protiv tuženog BB, radi isplate po osnovu neisplaćene zarade u periodu od oktobra 2013. godine do decembra 2016. godine. Rešenjem P1 366/17 od 15.07.2019. godine, Osnovni sud u Vranju oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Privrednom sudu u Leskovcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Privredni sud u Leskovcu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 ... 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Vranju.

U konkretnom slučaju pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St 8/2018 od 25.07.2018. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom BB, usvojen je unapred pripremljeni Plan reorganizacije i obustavljen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom BB.

Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana propisano da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog i u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Primenom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a prema stavu 3. istog člana, osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09,... i 95/18), uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima, pa je odredbom člana 1. stav 2. određeno da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3. istog člana), a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4.). Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju, propisano je da pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.

Primenom navedenih oredaba, obustavom postupka stečaja po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju i usvajanju plana reorganizacije stečajnog dužnika, obustavlja se samo postupak stečaja koji se sprovodi bankrotstvom, a stečaj se nastavlja sprovođenjem reorganizacije stečajnog dužnika, na osnovu usvojenog i potvrđenog plana reorganizacije, o čemu mora da odluči sud koji je i potvrdio plan reorganizacije, odnosno privredni sud. Međutim, donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvšrenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice, ranije stečajnog dužnika, prestaju sve pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, da je protiv tuženog pravnog lica obustavljen postupak stečaja, zbog izvršenja plana reorganizacije, a da je predmet spora zahtev tužioca za uplatu doprinosa, proizlazi da se ne radi o subjektima iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, niti o sporu iz tačke 4. istog stava, pa je, primenom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan osnovni sud.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić