.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 737/2019
22.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., s. ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ a.d. ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Vranju i Privrednog suda u Leskovcu, na sednici održanoj 22.01.2020. godine doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj parnici stvarno je nadležan Osnovni sud u Vranju.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilja je podnela tužbu Osnovnom sudu u Vranju, protiv tuženog „BB“ AD ..., radi isplate po osnovu neisplaćene zarade. Osnovni sud u Vranju se rešenjem P 275/19 od 06.08.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Privrednom sudu u Leskovcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Privredni sud u Leskovcu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je spise uz akt P br. 646/19 od 17.12.2019. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti, smatrajući da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Osnovni sud u Vranju.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 ... 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Vranju.
U konkretnom slučaju pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St 8/2018 od 25.07.2018. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „BB“ AD ..., usvojen je unapred pripremljeni Plan reorganizacije i obustavljen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „BB“ AD ... .
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1. tačka 4. istog člana propisano da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog i u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Primenom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a prema stavu 3. istog člana, osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.
Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09,... i 95/18), uređeni su uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima, pa je odredbom člana 1. stav 2. određeno da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica (stav 3. istog člana), a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije (stav 4.). Odredbom člana 160. stav 3. Zakona o stečaju je propisano, da, ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija će rešenjem istovremeno otvoriti stečajni postupak, potvrditi usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustaviti stečajni postupak. Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju, propisano je da pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
Donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice ranijeg stečajnog dužnika, prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, zbog čega nema mesta primeni odredaba Zakona o uređenju sudova, u pogledu stvarne nadležnosti privrednog suda u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, da je protiv tuženog pravnog lica obustavljen postupak stečaja, zbog izvršenja plana reorganizacije, a da je predmet spora potraživanje tužilje na ime neisplaćene zarade, proizlazi da se ne radi o subjektima iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, niti o sporu iz tačke 4. istog stava, pa je, primenom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan osnovni sud.
Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
