.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 77/2021
25.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ... i ŽŽ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Malina Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog „FULL PROTECT” DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Igor Pavlović, advokat iz ..., radi isplate razlike u zaradi i doprinosa, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Užicu, na sednici održanoj 25.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Užicu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Užicu, rešenjem P1 288/19 od 22.12.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti ovog rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, dok je otkazao ročište zakazano za 18.02.2021. godine u 11,00 časova. U obrazloženju je ukazao, da, kako se u konkretnoj situaciji radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, tuženog, u odnosu na koga je obustavljen postupak stečaja zbog usvajanja Plana reorganizacije, a ne zbog izvršenja Plana reorganizacije, da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je odlučio kao u izreci.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 1038/2021 od 05.01.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da je nad tuženim usled usvajanja unapred pripremljenog Plana reorganizacije obustavljen postupak stečaja 25.11.2016. godine, kojom obustavom su prestale sve posledice otvaranja tog postupka, a da su tužioci tužbu podneli 14.08.2017. godine, posle obustave stečajnog postupka i da istom potražuju isplatu dugovanja iz radnog odnosa koja su dospela 10.04.2017. godine (nakon u planu određenog dana preseka 29.02.2016. godine), kao i da se potraživanja odnose na vremenski period koji nije obuhvaćen unapred pripremljenim Planom reorganizacije. Zatim, da postupak u ovoj parnici nije započet u toku i povodom stečajnog postupka, niti da se radi o sporu povodom reorganizacije, jer postojanje unapred pripremljenog Plana reorganizacije tuženog i njegove izmene ne utiču na ovaj spor koji se odnosi na namirenje dugovanja iz radnog odnosa dospelih 10.04.2017. godine, s obzirom na to da se radi o potraživanju koje nije obuhvaćeno Planom, tj. o potraživanju iz radnog odnosa kod tuženog, te nema atrakcije nadležnosti, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz člana 25. Zakona o uređenju sudova.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Užicu.
Tužba je podneta 14.08.2017. godine. Predmet tužbenog zahteva je naknada štete na ime neisplaćene zarade tužiocima ponaosob u određenim ukupnim novčanim iznosima, kao i uplata doprinosa na ime obaveznog socijalnog osiguranja kod nadležnih republičkih fondova počev od maja 2011. godine, zaključno sa 10.04.2017. godine. Prema navodima tužbe, tužioci su bivši radnici tuženog kojima je dana 10.04.2017. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku.
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/2016 od 25.11.2016. godine, pravnosnažnog 07.06.2017. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije od 14.03.2016. godine, obustavljen stečajni postupak nad tuženim i konstatovano da po donošenju ovog rešenja sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene izmenjenim unapred pripremljenim Planom reorganizacije, uređuju se isključivo prema uslovima iz plana, da usvojeni izmenjeni unapred pripremljeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćena odredbama plana o namirenju poverilaca, biće namirena na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. ovog člana, između ostalog, da, osnovni sud u prvom stepenu sudi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. ovog zakona, između ostalog da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Odredbom stava 2. ovog člana, između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano, da, ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom stava 2. ovog člana, da, stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, da, pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Odredbom stava 4. ovog člana, da, pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju je propisano da, pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
U konkretnoj situaciji su prestale sve posledice otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 07.06.2017. godine pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije, dok tužioci od tuženog potražuje naknadu štete na ime neisplaćenih zarada po tužbi koja je podneta 14.08.2017. godine. Dakle, radi se o potraživanju tužilaca za koje je tužba podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim u sporu protiv poslodavca koji je aktivni privredni subjekat, te nema osnova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je za sada za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Užicu, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
