.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 81/2020
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Samardžić, advokat iz ..., protiv tuženog Humanitarnog fonda za pomoć starim i nezbrinutim licima „BB“ iz ..., čiji je zastupnik direktor VV, čiji je punomoćnik Vladimir Popović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti zaveštanja, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, na sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Gž 6767/18 od 10.10.2019. godine, ukinuo je presudu Višeg suda u Beogradu P 8345/17 od 15.03.2018. godine, u stavu drugom (kojim je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca i poništeno zaveštanje sada pok. GG, bivše iz ..., sačinjeno u formi pismenog zaveštanja pred svedocima dana 13.02.2010. godine, koje je proglašeno na zapisniku pred sudijom Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu O 20303/10 dana 17.01.2011. godine) i trećem izreke (kojim je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 951.000,00 dinara) i predmet u tom delu vratio istom sudu na ponovno suđenje.
Tužilac je u podnesku od 02.12.2019. godine istakao prigovor stvarne nenadležnosti Višeg suda u Beogradu.
Viši sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 7045/19 od 09.12.2019. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da, kako je u ovoj parnici već jedanput bila ukinuta presuda rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 6803/2017 od 13.11.2017. godine, da Apelacioni sud u Beogradu nije mogao ponovo da ukine presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, iz razloga što je presuda P 8345/17 od 15.03.2018. godine, zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka, odnosno presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju (prema obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 6767/18 od 10.10.2019. godine), a da se u konkretnoj situaciji ne radi o presudi na osnovu priznanja, presudi zbog odricanja, presudi zbog propuštanja, presudi zbog izostanka, kao ni o presudi donetoj bez održavanja glavne rasprave, odnosno o presudi u sporu male vrednosti.
Apelacioni sud u Beogradu, uz dopis Gž 6767/2018 od 12.02.2020. godine, dostavio je spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu nadležnosti. U obrazloženju istog je ukazao, da je presudom Višeg suda u Beogradu P 8345/17 od 15.03.2018. godine, odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu (za utvrđenje ništavosti zaveštanja), koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 6803/2017 od 13.11.2017.godine, dok je presudom Višeg suda u Beogradu P 8345/17 od 15.03.2017. godine, stavom drugim izreke, prvi put odlučeno o eventualnom tužbenom zahtevu za poništenje zaveštanja.
Kako Viši sud u Beogradu nije prihvatio da sudi u ovom predmetu, to su ispunjeni uslovi za odlučivanje o nastalom negativnom sukobu nadležnosti sudova iste vrste, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, zbog čega je prema oceni ovog suda, prvostepeni sud bio ovlašćen da izazove sukob nadležnosti, imajući u vidu da se samo rešenje o stvarnoj nenadležnosti iz člana 17. stav 4. ZPP, ne može pobijati žalbom, jer ona nije dozvoljena, ali da ovim odredbama nije istovremeno isključena i primena odredaba o sukobu nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu stvarne nenadležnosti, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Odredbom člana 383. stav 4. ZPP je propisano, da, drugostepeni sud će da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.
Odredbom člana 387. stav 3. ZPP, je propisano, da, u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Dakle, citiranim odredbama izrečena je, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, zabrana višestrukog, odnosno ponovnog ukidanja prvostepene presude, kada je ona već jedanput bila ukinuta po odredbama bilo kog Zakona o parničnom postupku, osim u određenim slučajevima iz člana 383. stav 4. ZPP.
Viši sud u Beogradu, presudom P 335/2011 od 01.06.2017. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništavo zaveštanje sada pok. GG, bivše iz ..., sačinjen u formi pismenog zaveštanja pred svedocima, dana 13.02.2010. godine, koje je proglašeno na zapisniku pred sudijom Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu O 20303/10 od 17.01.2011. godine (stav prvi izreke) i obavezao tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 919.500,00 dinara (stav drugi izreke). Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Gž 6803/2017 od 13.11.2017. godine, ukinuo je presudu Višeg suda u Beogradu P 335/2011 od 01.06.2017. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.
Viši sud u Beogradu, presudom P 8345/2017 od 15.03.2018. godine, odbio je kao neosnovan glavni tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništavo zaveštanje sada pok. GG, bivše iz ..., sačinjeno u formi pismenog zaveštanja pred svedocima dana 13.02.2010. godine, koje je proglašeno na zapisniku pred sudijom Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu O 20303/10 od 17.01.2011. godine kao neosnovan (stav prvi izreke), dok je usvojio eventualni tužbeni zahtev radi poništaja zaveštanja (stav drugi izreke) i obavezao tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 951.000,00 dinara (stav treći izreke).
Prema tome, iako je u ovoj parnici prvostepeni sud dva puta meritorno odlučio, prvi put samo o tužbenom zahtevu da se utvrdi da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništavo predmetno zaveštanje, a drugi put o istom tužbenom zahtevu da se utvrdi da ne proizvodi pravno dejstvo kao apsolutno ništavo predmetno zaveštanje i istovremeno o eventualnom tužbenom zahtevu radi poništaja zaveštanja, to nema mesta primeni odredbi člana 383. stav 4. ZPP o zabrani dvostrukog ukidanja, zato što je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 6767/18 od 10.10.2019. godine ukinuta samo odluka o istaknutom eventualnom tužbenom zahtevu i o troškovima postupka. Dakle, u tom delu je Apelacioni sud u Beogradu po žalbi prvi put odlučivao, zbog čega je za odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu tužioca stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
