- Tuženi je sudu odgovor na tužbu dostavio dana 11.05.2012. godine, tako što je priznao tužbeni zahtev tužilje u odnosu na pokretne stvari, dok je u pogledu traženog iznosa od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije.

- Po prijemu odgovora na tužbu, prvostepeni sud je prvo ročište zakazao i održao dana 12.10.2012. godine, tako što je doneo rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem parničnih stranaka i svedoka GG, na okolnost tužiljinog doprinosa izgradnji predmetne nepokretnosti.

- Naredno ročište zakazano je i održano dana 10.12.2012. godine, tako što je izveden dokaz saslušanjem navedenog svedoka i parničnih stranaka, te je naloženo tužilji da u roku od 15 dana predloži ličnost veštaka kome će biti povereno izvođenje dokaza veštačenjem. Tužilja je po tom nalogu postupila podneskom od 24.12.2012. godine.

- Naredno ročište prvostepeni sud je zakazao i održao dana 01.02.2013. godine, tako što je na tom ročištu određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, na okolnost doprinosa tužilje, odnosno uloženih sredstava u adaptaciju kuće, ograde na placu i kupovine placa. Po uplati predujma za veštačenje, prvostepeni sud je, dana 25.03.2013. godine, rešenjem, veštačenje poverio sudskom veštaku Bojani Vukadinović iz ....

- Sudski veštak je nalaz i mišljenje sudu dostavio dana 25.06.2013. godine.

- Tuženi je na nalaz veštaka uložio primedbe podneskom od 15.08.2013. godine, koji je veštaku dostavljen na izjašnjenje. Podneskom od 02.12.2013. godine, sudski veštak se pismeno izjasnila o primedbama tuženog.

- Naredno ročište prvostepeni sud je zakazao i održao dana 28.05.2014. godine, a dva naredna ročišta zakazana za 06.10. i 10.12.2014. godine, nisu održana zbog štrajka advokata.

- Podneskom od 13.10.2014. godine tužilja je preinačila tužbu tako što je uz postojeći istakla i zahtev da joj tuženi preda šivaću mašinu ''...''. Tuženi nije dao pristanak na preinačenje tužbe, kako se izjasnio u podnesku od 27.11.2014. godine.

- Naredno ročište prvostepeni sud je održao dana 10.02.2015. godine i na tom ročištu je saslušan sudski veštak u pogledu primedbi na njegov nalaz.

- Na ročištu održanom dana 30.04.2015. godine, pročitani su svi izvedeni dokazi, pa je, nakon reči stranaka, glavna rasprava zaključena.

- Presudom P 4474/12 od 30.04.2015. godine, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje. Ta presuda je tuženom dostavljena dana 19.06.2015. godine, a tužilji dana 22.06.2015. godine.

- Tužilja je na prvostepenu presudu izjavila žalbu dana 02.07.2015. godine, koja je punomoćniku tuženog dostavljena dana 16.07.2015. godine. Podneskom od 17.07.2015. godine, tuženi je obavestio sud da neće podnositi odgovor na žalbu i da se predmet bez odlaganja dostavi drugostepenom sudu.

- Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni je, presudom Gž 5316/15 od 15.12.2016. godine, prvostepenu presudu delimično potvrdio, a delimično ukinuo i u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

- Predmet je prvostepenom sudu vraćen dana 26.01.2017. godine i u ponovnom postupku dobio broj P 1417/17. Presuda drugostepenog suda tuženom je dostavljena dana 07.02.2017. godine, a tužilji dana 03.03.2017. godine.

- Na ročištu zakazanom pred prvostepenim sudom dana 15.06.2017. godine, tužilja je predložila zaključenje sudskog poravnanja, a tuženi taj predlog tužilje nije prihvatio. Podnesak koji je tuženi sudu dostavio dana 30.05.2017. godine, tužilji je uručen na tom ročištu, pa je ona tražila rok za izjašnjenje.

- Podneskom od 26.06.2017. godine tužilja je preinačila tužbu tako što je pored postojećeg tuženog, označila, kao drugotuženu, BB iz .... Tuženi se, podneskom od 24.07.2017. godine, izjasnio da se protivi preinačenju tužbe.

- Na ročištu održanom dana 11.09.2017. godine, tužilja je ostala pri preinačenju tužbe, pa je prvostepeni sud naložio da se njen podnesak od 26.06.2017. godine dostavi BB iz ..., uz nalog da se ona, u roku od 15 dana, izjasni da li pristaje da stupi u parnicu na mestu tuženog.

- Podneskom od 09.10.2017. godine, BB se izjasnila da ne pristaje da stupi u ovu parnicu. Potom je sud, na ročištu održanom dana 09.11.2017. godine, zaključio glavnu raspravu.

- Presudom od 09.11.2017. godine, prvostepeni sud je dozvolio preinačenje tužbe i delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje. Ta presuda je dostavljena tuženima dana 05.12.2017. godine. Tuženi AA je izjavio žalbu protiv rešenja o troškovima sadržanog u navedenoj presudi, podneskom od 18.12.2017. godine. Tužilja je protiv prvostepene presude žalbu izjavila dana 17.02.2018. godine. Prvostepena presuda i žalba prvotuženog su tužilji dostavljeni dana 13.02.2018. godine.

- Apelacioni sud u Beogradu je, kao drugostepeni, nakon otvaranja rasprave i jednog održanog ročišta dana 09.04.2019. godine, presudom Gž 1773/18 od 09.04.2019. godine, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, tako što je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojio a delimično odbio.

- Predmet je prvostepenom sudu vraćen dana 06.05.2017. godine koji je drugostepenu presudu dostavio parničnim strankama dana 24.05.2019. godine.

- Protiv presude drugostepenog suda tuženi su izjavili reviziju dana 14.06.2019. godine, pa je predmet dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu, dana 15.10.2109.godine.

- Sudija izvestilac se izjasnila da će, imajući u vidu složenost predmeta spora, predmet izneti na većanje do kraja juna 2021. godine.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Ustav Republike Srbije, u odredbi člana 32. stav 1, propisuje je da svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1., propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Sl.list SCG – Međunarodni ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, (''Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori'' br. 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razmatrajući izveštaj sudije izvestioca, te primenom citiranih odredbi relevantnog prava na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da je njihov prigovor neosnovan.

Predlagači su u ovom konkretnom postupku tuženi u imovinsko pravno sporu u kom oni ne ostvaruju bilo kakva prava, nego se brane od istaknutog imovinsko-pravnog zahteva tužilje.

Vreme trajanja postupka je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku, pa je Evropski sud za ljudska prava, kroz svoju praksu, odnosno odluke, utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama. Okvirni rok trajanja sudskog postupka je institucionalni, jer njegova primena zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. U konkretnom slučaju, postupak je pravnosnažno okončan za sedam godina i nešto više od mesec dana (od tužbe podnete sudu 29.02.2012. godine do odluke drugostepenog suda dana 09.04.2019. godine). Pred Vrhovnim kasacionim sudom postupak, do dana podnošenja prigovora, traje 1 godinu i šest meseci. Trajanje postupka, samo po sebi, nije dovoljno da, u ovom slučaju, dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Razumni rok je onaj vremenski period koji je optimalno potreban da se otkloni pravna neizvesnost o postojanju nekog prava ili obaveze, odnosno da se otkloni sumnja o osnovanosti optužbe protiv nekog lica. Pravna sigurnost je imperativ koji zahteva da suđenja ne traju duže nego što je realno potrebno, radi otklanjanja pravne neizvesnosti. Načelno posmatrano, vreme trajanja postupka predstavlja njegovo ukupno trajanje od dana podnošenja inicijalnog akta kojim se postupak pokreće, odnosno dana donošenja akta ili preduzimanja radnje kojom se postupak smatra pokrenutim, pa do dostavljanja pravnosnažne odluke, odnosno odluke donete po delotvornom vanrednom pravnom sredstvu.

Kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, razvijeni su posebni kriterijumi hitnosti u postupcima za određene vrste predmeta, a to su naročito: radni sporovi, porodični sporovi, postupci radi naknade štete za žrtve saobraćajnih nesreća i drugih nesreća, predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru, predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca. Kriterijumi za ocenu da li su sudski rokovi razumni su naročito: složenost predmeta; ponašanje podnosioca predstavke; ponašanje nadležnih organa; značaj spora za podnosioca predstavke. Činjenična složenost slučaja zavisi od broja i prirode optužbi ili zahteva o kojima treba odlučiti, broja okrivljenih u krivičnom postupku, odnosno broja stranaka u drugim sudskim postupcima, potrebe za saslušanjem većeg broja svedoka, potrebe za obavljanjem jednog ili više različitih veštačenja radi utvrđivanja pravno relevantnih činjenica, kao i složenost veštačenja, obimnosti dokaznog materijala i teškoća u dokazivanju, starosti događaja iz koga proističu sudski postupci i slično.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku, po pravilu, utvrđuje se u slučaju neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda, što ovde nije slučaj.

U konkretnom slučaju, ročišta za glavnu raspravu su redovno zakazivana i održavana tako što su izvođeni dokazi, pa u tom smislu nije bilo perioda neaktivnosti suda, niti neefikasnog postupanja. Radi se o složenom predmetu u kom je, u prvostepenom postupku, bilo potrebno izvođenje dokaza, kako saslušanjem parničnih stranaka i svedoka, tako i veštačenjem, što je sve doprinelo dužem trajanju ovog postupka. U drugostepenom postupku, takođe nije bilo nepotrebnog odugovlačenja, niti je postupak pred tim sudom trajao nerazumno dugo, pošto je okončan u roku nešto dužem od godinu dana, nakon održane rasprave pred tim sudom. Postupak po vanrednom pravnom leku će biti okončan u roku koji je optimalan imajući u vidu sve okolnosti ovog konkretnog slučaja.

Pošto se radi o predmetu koji nije prioritetan, u kom bi posebni kriterijumi hitnosti nalagali prekoredno rešavanje, pri čemu je predmet složen, a predlagači nisu ukazali da za njih postoji poseban značaj ovog spora, niti da je prekoredno postupanje potrebno zbog nekog njihovog ličnog svojstva (starost, bolest ili slično), Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 10. stav 1.i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Gordana Komnenić, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagači imaju pravo žalbe

Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 8 dana

od dana njegovog prijema.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić