Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u postupku predlagača J.J. iz N.S., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u sednici veća održanoj 08.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE zahtev predlagača J.J. iz N.S. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kojim je traženo da se utvrdi da je u predmetu koji se pred Osnovnim sudom u Novom Sadu vodi pod brojem P 58823/10 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se Osnovnom sudu u Novom Sadu naloži da u roku od 15 dana odluči o tužbenom zahtevu i da se predlagaču odredi novčana naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 450.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač Jelena Jovanović je 07.07.2015. godine Vrhovnom kasacionom sudu podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se pred Osnovnim sudom u Novom Sadu vodi pod brojem P 58823/10. U predlogu je navela da je 02.12.2010. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu podnela tužbu radi naknade nematerijalne štete koju je pretrpela u saobraćajnom udesu, da je tom prilikom tužilja teško povređena i da joj je kao posledica povrede odstranjena slezina i deo pankreasa. Smatrajući da u parnici po tužbi podnetoj 2010. godine Osnovni sud u Novom Sadu nije postupao efikasno jer prvostepeni postupak traje gotovo pet godina i u vreme podnošenja zahteva još uvek nije ukončan, predložila je da se u ovom postupku utvrdi da joj je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se prvostepenom sudu naloži da u roku od 15 dana odluči o tužbenom zahtevu, kao i da se odredi primerena naknada za povredu prava u iznosu od 450.000,00 dinara, koja bi se isplatila iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja.

Odlučujući o zahtevu predlagača na osnovu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je izvršio uvid u predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P 58823/10 i ocenio da zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nije osnovan.

Uvidom u predmet P 58823/10 utvrđeno je da je predlagač 02.12.2010. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu podnela tužbu protiv tuženog Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju“ sa sedištem u V., radi naknade materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpela u saobraćajnoj nezgodi koju je pretrpela u udesu koji se dogodio 05.12.2007. godine u V.. U tužbi je navela da je 05.12.2007. godine upravljala svojim vozilom krećući se desnom kolovoznom trakom ulicom … u V., da je izgubila kontrolu nad vozilom i prešla na kolovoznu traku koja je bila namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera, da je ušla u putanju kretanja putničkog vozila „Lada niva“ kojim je upravljao A.I. iz K. i da je došlo do sudara dva vozila. Tužilja je u udesu zadobila teške telesne povrede u vidu povreda slezine i stomaka, a prilikom udara u vozilo izgubila je svest, te je odmah prebačena u Klinički centar Vojvodine gde je zbrinuta i operisana. Smatrajući da je do saobraćajne nezgode došlo zbog toga što je na mestu nezgode, na lokalnom putu u V. put bio neočišćen i zaleđen, kao i da je neočišćen kolovoz bila prepreka koju tužilja nije mogla predvideti niti izbeći, tužilja je podnela tužbu protiv tuženog Javnog preduzeća „Direkcije za izgradnju“ iz V., jer je tuženo javno preduzeće nadležno za održavanje lokalnih puteva. Tužbom je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, te za pretrpljene fizičke bolove i strah isplati ukupno 1.980.000,00 dinara, kao i da joj na ime naknade materijalne šteta zbog uništenog automobila tuženo preduzeće isplati 350.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom na navedene iznose.

Odgovor na tužbu tuženog dostavljen je 30.12.2010. godine, prvo ročište za glavnu raspravu održano je 19.04.2011. godine, a na ovom ročištu izveden je i dokaz saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke. Naredno ročište, zakazano za 29.06.2011. godine, je odloženo obzirom da uredno pozvani svedok, kojeg je inače predložila tužilja, nije pristupio, a izostanak nije opravdao. Istog dana doneto je rešenje o kažnjavanju svedoka novčanom kaznom u iznosu od 30.000,00 dinara, a naredno ročište zakazano je za 05.10.2011. godine. Na ovom ročištu izveden je dokaz saslušanjem predloženog svedoka a potom je naredno ročište zakazano za 25.01.2012. godine. Na predlog tužilje određeno je izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka medicinske struke – abdominalnog hirurga i neuropsihijatra, kao i veštaka mašinske struke. Tuženi je ukazao da je u toku krivični postupak protiv tužilje i da je veštačenje radi utvrđivanja visine štete preuranjeno, obzirom da je osnov odgovornosti tuženog sporan. Nalaz sudskog veštaka mašinske struke dostavljen je 12.12.2011. godine, nalaz veštaka neuropsihijatra 19.12.2011. godine, a nalaz hirurga 23.12.2011. godine. Tužilja je podneskom od 20.12.2011. godine preinačila tužbu povećanjem tužbenog zahteva u delu kojim je tražena naknada materijalne štete, a 29.12.2011. godine je predložila da se izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka neurohirurga. Tuženi je podneskom od 13.01.2012. godine predložio saobraćajno-tehničko veštačenje struke radi utvrđivanja okolnosti pod kojima je došlo do saobraćajne nezgode. Na raspravi održanoj 28.03.2012. godine saslušan je svedok A.I. i određeno je izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka specijaliste neurohirurga, na okolnost umanjenja životne aktivnosti tužilje usled povređivanja. Ročišta za glavnu raspravu su održana 05.10.2012. i 20.12.2012. godine, a tužilja je u međuvremenu urgirala da se okonča saobraćajno- tehničko veštačenje, pa je rešenjem donetim na ročištu od 20.12.2012. godine sud veštačenje poverio veštaku V.S., dok je ranije imenovanog veštaka S.N. razrešio dužnosti veštačenja.. Istovremeno, od krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Novom Sadu zatraženi su krivični spisi radi uvida. Veštaci medicinske struke su 29.01.2013. godine dostavili usaglašen nalaz i mišljenje, iz kog proizilazi da ukupno umanjenje tužiljine životne aktivnosti iznosi 39%. Podneskom od 01.03.2013. godine sudski veštak saobraćajne struke vratio je spise prvostepenom sudu sa obrazloženjem da je krivični spis po žalbi dostavljen Apelacionom sudu u Novom Sadu i da zbog navedenog nije u mogućnosti obavi veštačenje. Nakon ročišta održanog 26.03.2013. godine zakazano je ročište za glavnu raspravu 10.06.2013. godine, koje nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a naredno je zakazano za 17.10.2013. godine.

U međuvremenu, tuženi je podneskom od 23.09.2013. godine obavestio sud da je krivični postupak pravnosnažno okončan, da je tužilja zbog događaja od 05.12.2007. godine oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i izrečena joj je uslovna osuda. Nalaz veštaka saobraćajne struke dostavljen je sudu 04.10.2013. godine, međutim, ročište zakazano za 17.10.2013. godine je odloženo na predlog punomoćnika tužilje, koji je tražio rok radi izjašnjenja na nalaz veštaka. Na ročištu održanom 24.12.2013. godine salušan je sudski veštak saobraćajne struke. Ročište zakazano za 18.03.2014. godine nije održano, jer je na ovom ročištu dostavljen podnesak Opštinske uprave Opštine V.. Naredno ročište zakazano je za 19.05.2014. godine i na ovom ročištu saslušan je veštak saobraćajne struke V.S., određeno je kontrolno saobraćajno veštačenje koje je povereno veštaku M.K., kao i dopunsko veštačenje veštaka mašinske struke. Sudski veštaci su 29.05.2014. i 13.06.2014. godine dostavili pisane nalaze i mišljenje. Ročište zakazano za 24.09.2014. godine nije održano zbog obustave rada advokata na teritoriji Republike Srbije, a podneskom od 14.11.2014. godine tužilja je ponovo preinačila tužbeni zahtev povećanjem tužbenog zahteva u delu kojim je tražena naknada materijalne štete za uništeno vozilo, saglasno dopunskom nalazu veštaka mašinske struke. Nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke dostavljen je sudu 12.12.2014. godine. Ročište zakazano za 15.12.2014. godine odloženo je za 02.04.2015. godine, zbog obustave rada advokata, o čemu je punomoćnik tužilje obavestio sud tražeći odlaganje. Ročište zakazano za 02.04.2015. godine nije održano zbog dojave da je u zgradi suda bomba, dok je ročište od 18.05.2015. godine takođe odloženo, jer sudski veštak M.K. nije pristupio. Sudski veštak M.K. saslušan je na ročištu održanom 02.07.2015. godine i na istom ročištu je zaključena glavna rasprava, međutim, rešenjem od 17.07.2015. godine, glavna rasprava je ponovo otvorena radi dopune dokaznog postupka. Dopunski nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljen je sudu 31.07.2015. godine, a na narednom ročištu za glavnu raspravu 04.09.2015. godine ponovo je saslušan veštak mašinske struke i zaključena glavna rasprava. Prepis prvostepene presude P 58823/10 od 04.09.2015. godine, kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen, ekspedovan je punomoćnicima stranaka 09.09.2015. godine. Prema javno objavljenim podacima na Portalu sudova Srbije, u vreme odlučivanja o tužiljinom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predmet nije bio pravnosnažno okončan, obzirom da su 29.09.2015. godine obe parnične stranke protiv prvostepene odluke izjavile žalbu.

Odredbom člana 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 sa izmenama i dopunama) propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Prema stavu 2. istog zakona, zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti i primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku ( član 8b stav 1. istog Zakona ).

Okončanje sudskog postupka u okviru razumnog roka je pravo učesnika u postupku koje proističe iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 10. Zakona o parničnom postupku i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjene Protokolom br.11. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je optimalno potrebno vreme za odlučivanje o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj određeno pravo pripada, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva i značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Analizirajući postupanje suda i dužinu trajanja sudskog postupka pred prvostepenim sudom, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu okolnost da je prvostepeni parnični postupak trajao četiri godine i deset meseci, ali i okolnost da je u konkretnom slučaju postupanje po tužbi tužilje, a ovde predlagača, podrazumevalo raspravljanje i ocenu niza složenih činjeničnih i pravnih pitanja, kao i izvođenje većeg broja dokaza. Radi utvrđivanja bitnih činjenica u pogledu uzroka štete i osnova odgovornosti tuženog, visine pretrpljene materijalne i nematerijalne štete i doprinosa tužilje njenom nastanku bilo je nužno sprovesti nekoliko veštačenja i saslušati više svedoka. Istovremeno, tužilja je i sama doprinela dužini trajanja postupka jer je u dva navrata preinačila tužbu i tokom postupka predlagala nove dokaze koji nisu predloženi u prvobitno podnetoj tužbi, a prvostepeni sud je, nalazeći da je potrebno da se činjenična pitanja bitna za odluku o tužbenom zahtevu dodatno rasprave, u nekoliko navrata naložio da se nalazi veštaka dopune i usaglase. Ceneći postupanje suda u konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom parničnom predmetu, ponašanje podnosioca zahteva i posebno činjenicu da uvidom u predmet nisu uočeni periodi neopravdane procesne neaktivnosti suda, te nalazi da u ovom slučaju složenost predmeta opravdava dužinu trajanja postupka. Poštovanje prava na suđenje u razumnom roku, te poštovanje načela ekonomičnosti i efikasnosti postupka ne može prevagnuti nad načelom „dobrog vršenja pravde“, niti dovesti u pitanje kvalitet pravne zaštite na koju stranke imaju pravo. Zbog navedenog, nezavisno od činjenice da je prvostepeni parnični postupak u ovom slučaju trajao više od četiri godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da za sada nije došlo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku, što zahtev čini neosnovanim.

Kako je zahtev predlagača da se utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku je odbijen, predlagač nema pravo na pravičnu naknadu u smislu odredbe člana 8b Zakona o uređenju sudova, niti je osnovan zahtev da se prvostepenom sudu naloži ubrzanje postupka, posebno imajući u vidu činjenicu da je nakon podnošenja zahteva, a pre donošenja ovog rešenja, prvostepeni postupak okončan presudom P 58823/10, kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća sudija

Snežana Andrejević,s.r.