Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača B.Ž. iz J., B., koju zastupa Ž.V., advokat iz N., u sednici veća održanoj 17.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UTVRĐUJE SE da je predlagaču B.Ž. iz J. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Osnovnim sudom u Zaječaru vodi pod brojem P 1379/15.

NALAŽE SE Osnovnom sudu u Zaječaru da postupak u parnici P 1379/15 okonča u najkraćem mogućem roku.

Predlagaču B.Ž. iz J. SE ODREĐUJE naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 80.000,00, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos po proteku roka od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 150.000,00 dinara, odnosno za iznos od još 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od donošenja odluke do isplate, kao i u delu u kojem je tražena zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos od 80.000,00 dinara za period od donošenja odluke do isteka roka od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu.

OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka isplati 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač B.Ž. iz J. je Vrhovnom kasacionom sudu podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se u vreme podnošenja zahteva vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu pod brojem Gž 574/13. U predlogu je navela da je 2007. godine Opštinskom sudu u Zaječaru podnela tužbu radi naknade materijalne i nematerijalne štete, da je prvostepena presuda P 693/10 doneta 07.07.2010. godine, te da su protiv navedene presude stranke izjavile žalbu o kojoj u vreme podnošenja zahteva još uvek nije odlučeno. Predložila je da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je u parničnom postupku koji je pred Osnovnim sudom u Zaječaru vođen pod brojem P 693/10, a koji se u vreme podnošenja zahteva vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu pod brojem Gž 574/13 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, da se drugostepenom sudu naloži da u roku od dva meseca okonča žalbeni postupak u navedenom predmetu, a da se predlagaču odredi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja odluke do isplate, kao i da joj se naknade troškovi postupka.

Odlučujući o zahtevu predlagača na osnovu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je izvršio uvid u predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž 574/13 i združeni predmet Osnovnog suda u Zaječaru P 693/10 i utvrdio sledeće:

Predlagač B.Ž. je u svojstvu tužilje Opštinskom sudu u Zaječaru 27.04.2007. godine podnela tužbu protiv Republike Srbije-Ministarstva odbrane – VP 5600 Zaječar kao tužene, radi naknade materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpela usled smrti sina, preminulog od posledica bolesti stečene za vreme vršenja vojne službe, tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Tužba je 08.05.2007. godine dostavljena tuženoj, koja je odgovor na tužbu sudu dostavila 28.05.2007. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 10.07.2007. godine, a na narednom ročištu 03.09.2007. godine izveden je dokaz saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke i određeno je izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra. Nalaz sa mišljenjem veštaka dostavljen je sudu 22.07.2008. godine, nakon čega je ročište, zakazano za 19.09.2008. godine, odloženo zbog odsustva postupajućeg sudije. Na ročištu održanom 10.11.2008. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem putem veštaka ekonomske struke, a nalaz sa stručnim mišljenjem sudskog veštaka dostavljen je sudu 14.12.2009. godine. Naredno ročište od 18.03.2010. godine odloženo je radi izjašnjenja veštaka na primedbe tužilje, iznete u ranije dostavljenom podnesku. Ročište zakazano za 21.04.2010. godine takođe je odloženo, kako bi se veštak izjasnio i na primedbe tužene, te kako bi se veštačenje dopunilo. Podnesak sa dopunom nalaza veštaka dostavljen je 26.05.2010. godine, međutim, ročište zakazano za 03.06.2010. godine odloženo je zbog sprečenosti punomoćnika tužilje. Na narednom ročištu, održanom 07.07.2010. godine, zaključena je glavna rasprava i doneta presuda P 693/10 kojom je delimično usvojen tužiljin zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Prepis presude P 693/10 od 07.07.2010. godine ekspedovan je strankama 08.03.2011. godine.

Protiv navedene presude žalbe su izjavile obe parnične strane i to tužena 17.03.2011. godine, a tužilja 22.03.2011. godine. Radi odlučivanja o izjavljenim žalbama, predmet je 28.09.2011. godine dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, koji je rešenjem Gž 5680/11 od 19.10.2012. godine nerazmotren predmet vratio Osnovnom sudu u Zaječaru, radi dopune postupka. Osnovni sud u Zaječaru je u dopuni postupka, po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, ponovo izvršio dostavu žalbe tužene i dokaz o uručenju združio predmetu, nakon čega je 23.01.2013. godine predmet ponovo dostavio Apelacionom sudu u Beogradu. Presudom Gž 574/13 od 15.05.2015. godine Apelacioni sud u Beogradu je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, u delu kojim je tužilji dosuđena naknada nematerijalne štete zbog smrti sina, dok je u preostalom delu, odnosno u pogledu odluke o naknadi materijalne štete i o troškovima postupka prvostepena presuda ukinuta i u navedenom delu predmet je vraćen Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno suđenje. Predmet je u Osnovnom sudu u Zaječaru primljen 06.07.2015. godine i u „P“ upisniku ovog suda je zaveden pod brojem 1379/15. U ponovnom postupku sud je zakazao ročište za glavnu raspravu za 08.09.2015. godine, međutim, navedeno ročište odloženo je zbog sprečenosti punomoćnika tužilje, a naredno ročište zakazano za 07.10.2015. godine i na istom je određeno izvođenje dokaza saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke. U vreme odlučivanja o zahtevu postupak pred Osnovnim sudom u Zaječaru nije bio okončan.

Razmatrajući dužinu trajanja navedenog parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nižestepeni sudovi nisu bili efikasni u postupanju ove parnice i da je predlagaču B.Ž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Okončanje sudskog postupka u okviru razumnog roka je pravo učesnika u postupku koje proističe iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene Protokolom broj 11., člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te člana 10. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br.. 72/11... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' br. 25/82.... ''Službeni glasnik RS'' br. 46/95, 6/15). Razumno vreme potrebno za okončanje postupka je pravni standard, koji se ceni prema okolnostima svakog pojedinačnog slučaja, a koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca zahteva i ostalih učesnika u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak, kao i od prirode samog zahteva, odnosno značaja spornog prava za podnosioca zahteva i za ostale učesnike.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da sud kada utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti i primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava.

U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je u postupku započetom podnošenjem tužbe 2007. godine, a koji u vreme odlučivanja o zahtevu predlagača još uvek nije pravnosnažno okončan, povređeno pravo predlagača B.Ž. na suđenje u razumnom roku. Prvostepeni parnični postupak je do donošenja presude P 693/10 od 07.07.2010. godine trajao tri godine i tri meseca, dok je žalbeni postupak od izjavljivanja žalbe 2011. godine do donošenja presude Gž 574/13 od 15.05.2015. godine trajao četiri godine. Vrhovni kasacioni sud je uočio periode neopravdane procesne neaktivnosti prvostepenog suda, koji se ogledaju u činjenici da je izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke, određeno na ročištu 10.11.2008. godine, a veštak je nalaz i mišljenje predao sudu 14.12.2009. godine, dakle nakon više od godinu dana. Neopravdano dug postupak veštačenja, tokom kojih sud nije preduzimao radnje na koje je zakonom ovlašćen kako bi se postupak veštačenja okončao, kao i okolnost da je od donošenja prvostepene presude P 693/10 dana 07.07.2010. godine, do dostavljanja prepisa presude strankama proteklo osam meseci, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju propuste prvostepenog suda, koji su uticali na dužinu trajanja ovog postupka. Takođe, u drugostepenom postupku Apelacioni sud u Beogradu je po proteku godinu dana od dostavljanja predmeta rešenjem Gž 5680/11 od 19.10.2012. godine nerazmotren predmet vratio prvostepenom sudu radi dopune postupka, dok je o žalbama stranaka odlučeno po proteku roka od dodatnih dve godine i četiri meseca, što ukazuje na propuste drugostepenog suda koji su takođe doprineli dužini trajanja ove parnice.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u postupku koji se u vreme odlučivanja vodi pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod brojem P 1379/15 nižestepeni sudovi nisu bili efikasni u postupanju i da je predlagaču, koja svojim postupcima nije doprinela dužini trajanja ove parnice, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zbog navedenog, na osnovu odredbe člana 8v stav 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prvostepenom sudu je naložena mera ubrzanja postupka.

Odlučujući o zahtevu predlagača za određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da predlagaču pripada primerena naknada u iznosu od 80.000,00 dinara. Dosuđena naknada, po oceni ovog suda, odmerena je uvažavanjem kriterijuma od kojih zavisi visina pravične naknade i predstavlja adekvatnu meru zbog utrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku a njome će se, uz izrečenu meru ubrzanja, ujedno ostvariti i svrha ovog postupka u smislu člana 8v Zakona o uređenju sudova. Prilikom odlučivanja o visini naknade, Vrhovni kasacioni sud je cenio okolnost da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog smrti tužiljinog sina, da je u postupku bilo neophodno utvrditi odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela i da je, po sprovedenom dokaznom postupku, tužena obavezana da tužilji naknadi nematerijalnu štetu i u navedenom delu je odluka postala pravnosnažna, dok je postupak radi naknade materijalne štete još uvek u toku, pa u tom delu neizvesnost u pogledu prava tužilje još uvek nije otklonjena. Vrhovni kasacioni sud smatra da neizvesnost u pogledu uzroka smrti tužiljinog sina i osnova odgovornosti tužene nije smela trajati neuobičajeno dugo, te da su nižestetepeni sudovi, imajući u vidu prirodu spora i sve okolnosti slučaja, bili u obavezi da u konkretnom predmetu postupaju prioritetno i u kraćim rokovima. U preostalom delu, preko dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 150.000,00 dinara, zahtev za određivanje primerene naknade odbijen je kao neosnovan. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, određivanje naknade u većem iznosu ne bi odgovaralo okolnostima slučaja, kriterijumima dosuđivanja pravične naknade, kao ni ekonomsko socijalnim prilikama u Republici Srbiji i standardu života njenih građana.

Primenom člana 277. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova, predlagaču je na iznos od 80.000,00 dinara dosuđena i zakonska zatezna kamata, po proteku roka od tri meseca od podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, primenom Tarifnog broja 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), te primenom tarifnog broja 4. i 5. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br.28/94... 93/14), pa je Republika Srbija obavezana da predlagaču na ime troškova angažovanja punomoćnika advokata za sastav zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku isplati 6.000,00 dinara, kao i da mu naknadi troškove sudskih taksi za zahtev i odluku u iznosima od po 390,00 dinara, što čini ukupno 6.780,00 dinara. Navedeni iznos će se isplatiti na isti način i u istom roku kao i dosuđena naknada, u smislu člana 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Snežana Andrejević,s.r.