Vrhovni sud, sudija Vladislava Milićević, određena Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Lepojko Mitrović, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanja postupka, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 01.10.2025.godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Lepojko Mitrović, advokat iz ... za ubrzavanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 6618/24.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo Vrhovnom sudu 12.08.2025. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev 6618/24, u kom je naveo da je 27.12.2023. godine izjavio reviziju protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 29610/21 od 26.10.2023. godine kojom je usvojena žalba tužene i preinačena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 42622/20 od 21.04.2021. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca-ovde predlagača. Predložio je da se utvrdi da je u postupku koji se vodi pred Vrhovnim sudom Rev 6618/24 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i odredi mera radi delotvornog ubrzanja i odlučivanja u postupku. Troškove postupka je tražio i opredelio.

Odlučujući o prigovoru, na osnovu članova 7. 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je ocenio da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda utvrđeno je da je predlagač u svojstvu tužioca podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu inicijalni akt – tužbu dana 06.03.2018. godine radi naknade štete, da je u ponovljenom postupku Prvi osnovni sud doneo presudu P 42622/20 od 21.04.2021. godine kojom je usvojio tužbeni zahtev, da je postupajući po žalbi tužene Viši suda u Beogradu doneo presudu Gž 29610/21 od 26.10.2023. godine kojom je usvoji žalbu tužene i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, da je po reviziji predlagača izjavljenoj 27.12.2023. godine predmet Višeg suda u Beogradu Gž 29610/21, sa predmetom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 42622/20, dostavljen Vrhovnom sudu dana 26.03.2024. godine, da je dana 02.04.2024. godine predat savetniku u pripremnom odeljenju, a nakon toga dana 10.06.2024. godine predat sudiji izvestiocu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog suda Rev 6618/24. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, inicijalni akt je podnet 06.03.2018.. godine. Radi se o naknadi štete. Predmet Višeg suda u Beogradu Gž 29610/21, sa predmetom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 42622/20, je po reviziji predlagača izjavljenoj 27.12.2023. godine dostavljen Vrhovnom sudu dana 26.03.2024. godine.

Vrhovni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iako se radi o potraživanju naknade štete, s obzirom na to da je postupak pravnosnažno okončan pred nižestepenim sudovima u granicama razumnog roka imajući u vidu da je o tužbenom zahtevu odlučeno u ponovljenom postupku prvostepenom presudom P 42622/20 od 11.04.2021. godine koja je preinačena drugostepenom presudom Gž 29610/21 od 26.10.2023. godine što je bez sumnje bilo u okviru roka od 5 godina (na čiju dužinu je uticala činjenica da je prvobitno doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3520/18 od 25.12.2018. godine po žalbi tužioca ukinuta rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 4322/19 od 28.08.2020. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak).

Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim sudom, bez obzira što je od dana dostavljanja predmeta ovom sudu 26.03.2024. godine po reviziji predlagača izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 29610/21 od 26.10.2023. godine do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 12.08.2025. godine prošlo devet meseci imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja (složenost predmeta i druge okolnosti koje mogu uticati ili su uticale na dužinu trajanja postupka po vanrednom pravnom leku). Pored toga, odluka u predmetu Vrhovnog suda Rev 6618/24 je doneta 27.08.2025. godine, izrađena je i u fazi je otpravljanja iz suda, pa nema razloga za nalaganje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredaba članova 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku imajući u vidu da predlagač nije uspeo u nije u sporu.

S u d i j a

Vladislava Milićević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu, u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković