Vrhovni sud, sudija Vladislava Milićević, određena Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanja postupka, nakon sprovedenog ispitnog postupka, dana 02.10.2025.godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača AA iz ... za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 266/24.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo Vrhovnom sudu 28.08.2025. godine, podnesak naslovljen kao „prigovor radi ubrzanja postupka“ u predmetu Vrhovnog suda Rev2 266/24, u kom je naveo da je 11.05.2023. godine izjavio reviziju protiv dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 229/19 od 17.05.2019. godine stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Beogradu P1 249/14 od 12.09.2017. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca-ovde predlagača za isplatu naknade na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Predložio je da Vrhovni sud donese odluku kojom će utvrditi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom Smederevu P1 58/20 (ranije P1 112/11), usled očigledne omaške navedeno P1 35/25 (stari broj P1 112/11) i naloži tom sudu ubrzanje postupka, kao i da mu naknadi troškove postupka.

Odlučujući o prigovoru, na osnovu članova 7. 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je ocenio da je dozvoljen iako se predlogom traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu (deo koji nije pravnosnažno okončan) umesto pred Vrhovnim sudom pred kojim se vodi postupak po reviziji predlagača, ali da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, uključujući i uvid u elektronski izveštaj pisarnice Vrhovnog suda, utvrđeno je da je predlagač u svojstvu tužioca podneo Osnovnom sudu u Smederevu inicijalni akt – tužbu dana 08.04.2014. godine radi isplate, da je taj sud kao prvostepeni doneo presudu P1 58/20 od 08.02.2021. godine, ispravljenu rešenjem istog suda pod istim brojem od 08.10.2021. godine, kojom je odlučio o preostalom nepresuđenom delu tužbenog zahteva (troškovi prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, za period od decembra 2010. godine do decembra 2011. godine) usvajanjem istog, da je postupajući po žalbi tužene Republike Srbije Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Gž1 2873/22 od 08.12.2022. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev u tom delu, da je po reviziji predlagača izjavljenoj 11.05.2023. godine predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2873/22, sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 58/20, dostavljen Vrhovnom sudu dana 26.01.2024. godine, da je dana 29.01.2024. godine predat savetniku u pripremnom odeljenju, a nakon toga dana 19.08.2024. godine predat sudiji izvestiocu u rad.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu ovog suda Rev2 266/24. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, inicijalni akt je podnet 08.04.2014. godine godine. Radi se o novčanom potraživanju. Predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2872/22, sa predmetom Osnovnog suda u Smederevu P1 58/20, je po reviziji predlagača izjavljenoj 27.12.2023. godine na drugostepenu odluku Gž1 2873/22 od 08.12.2022. godine dostavljen Vrhovnom sudu dana 26.03.2024. godine.

Vrhovni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iako se radi o novčanom potraživanju, s obzirom na to da je postupak pravnosnažno okončan pred nižestepenim sudovima u granicama razumnog roka imajući u vidu da je o reč o nepresuđenom delu tužbenog zahteva o kome je odlučeno u ponovljenom postupku presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 58/20 od 08.02.2021. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2873/22 od 08.12.2022. godine što je bez sumnje bilo u okviru roka od 5 godina.

Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim sudom, bez obzira što je od dana dostavljanja predmeta ovom sudu 26.01.2024. godine po reviziji predlagača izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2873/22 od 08.12.2022. godine do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 28.08.2025. godine prošlo devet meseci imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja (složenost predmeta i druge okolnosti koje mogu uticati ili su uticale na dužinu trajanja postupka po vanrednom pravnom leku. Pored toga, odluka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 266/24 doneta je 10.09.2025. godine, izrađena je i u fazi je otpravljanja iz suda, pa nema razloga za nalaganje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što predstavlja još jedan razlog za odluku o neosnovanosti prigovora predlagača.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredaba članova 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku imajući u vidu da predlagač nije uspeo u sporu.

S u d i j a

Vladislava Milićević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu, u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković