Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, .... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je na osnovu sadržine zahteva utvrdio:

Pred Osnovnim sudom u Kragujevcu vođen je parnični postupak po tužbi tužioca, ovde predlagača. Prvostepeni sud je doneo presudu P1 7143/10 dana 22.11.2013. godine, na koju je izjavljena žalba, te su spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu koji je presudom Gž1 243/14 od 06.05.2014. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu. Izvršni poverilac, ovde predlagač, je dana 13.06.2014. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude, te je prvostepeni sud rešenjem I 5865/14 od 04.07.2014. godine odbio predlog za izvršenje kao neosnovan, protiv koga je izvršni poverilac, ovde predlagač, dana 22.07.2014. godine podneo prigovor.

Odredbom člana 8a. stav 1. Zakona o uređenju sudova je propisano da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Prema stavu 2. zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 8b stav 1. istog zakona, ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti privremenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz prethodno citirane odredbe člana 8b jasno proizlazi da se zahtev za povredu prava na suđenje u razumnom roku može podneti sudu samo ako postupak nije pravosnažno okončan u kom slučaju će neposredno viši sud, kad utvrdi povredu prava, odrediti rok u kome će postupajući sud, okončati postupak i preduzeti druge mere zakonom predviđene.

U konkretnom slučaju deo zahteva predlagača se odnosi na parnični postupak u kome predlagač kao tužilac traži da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i koji je pravnosnažno okončan i to pre podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 243/14 dana 06.05.2014. godine, a zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet je 24.07.2015. godine.

U situaciji kada je postupak pravosnažno okončan pred sudom, predlagač ne može više tražiti od suda da utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, niti naknadu za povredu tog prava, jer takav zahtev nije dozvoljen. Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je da se ubrza postupak i odredi primerena naknada kao vid satisfakcije, ukoliko se utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, u skladu sa odredbom člana 8a i 8v Zakona o uređenju sudova i člana 18. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci u stavu prvom.

Kako se zahtev predlagača odnosi i na izvršni postupak koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu I 5865/14, to je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 8a Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, ... 101/13), našao da je za postupanje u ovom delu zahteva predlagača nadležan Viši sud u Beogradu, nalazeći da se u ovom delu zahtev odnosi na izvršni postupak koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pa se zato Vrhovni kasacioni sud oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom na dalji postupak.

Primenom člana 8a Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, .... 101/13), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Pravo na zaštitu u pogledu tzv. ''razumnog roka'' kao dela prava na pravično suđenje (konvencijsko pravo iz člana 6. Evropske konvencije) ljudskog i manjinskog prava iz čl. 32. i 36. Ustava u vezi člana 89. Zakona o Ustavnom sudu ostvaruje se pred Evropskim i Ustavnim sudom po pravilu kada je postupak pred redovnim sudovima okončan i kada su iscrpljena ostala pravna sredstva. Po članu 8a, 8b i 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova to pravo se ostvaruje i pred redovnim i specijalizovanim sudom (Privrednim apelacionim) kada je postupak u toku.

Iz sadržine člana 8a, 8b i 8v Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova proizilazi da se u cilju poštovanja ''razumnog roka'' i kraćeg trajanja nezavršenih sudskih postupaka (pa i izvršnog postupka kao dela građansko-parničnog postupka) može ''neposredno višem sudu'' podneti zahtev za zaštitu prava (prvi zahtev) i tražiti naknada za povredu prava (primerena naknada). Prvi zahtev je po svojoj pravnoj prirodi pritužbeni, kontrolni (nadzorni). U uporednom pravu odluku o njemu donosi predsednik suda ili specijalizovano telo koje se formira na nivou sudske uprave ili organizaciono viši sud, jer suštinski predstavlja akt sudske uprave u odnosu na niži sud. To treće rešenje prihvatio je Zakon o uređenju sudova pa je odlučivanje o tom zahtevu poverio neposredno višem sudu po pravilu o sudskoj organizaciji.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije predvideo žalbu kao pravni lek u izvršnom postupku (nema nadležnosti ni višeg, a ni apelacionog suda). Izvršni postupak je po svojoj prirodi najbliži vanparničnom postupku pa kako je viši sud nadležan u žalbenom postupku za vanparničnu materiju (član 23. stav 2) i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova, to je u ovoj vrsti postupaka (razumni rok) po analogiji nadležan viši sud ''kao neposredno viši'' za osnovni (član 15. stav 3).

U konkretnom slučaju zahtev se odnosi na izvršni postupak koji se odvija pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pa se zato Vrhovni kasacioni sud oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio Višem sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu, na dalji postupak.

U konkretnom slučaju, postupak povodom koga predlagač traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nalazi se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i odnosi se na izvršni postupak, te je stoga kao neposredno viši sud u odnosu na taj sud, a radi odlučivanja povodom zahteva radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku nadležan Viši sud u Beogradu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 15. stav 1., u vezi člana 17. Zakona o parničnom postupku, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu drugom.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.