Ispitujući po službenoj dužnosti nadležnost za odlučivanje o zahtevu za suđenje u razumnom roku u smislu člana 16. i 17. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14), u vezi člana 8a Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08 ... 101/13) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br.25/82..,„Službeni glasnik RS“ br.46/95...6/15), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nije nadležan za odlučivanje o zahtevu predlagača.

Odredbom člana 8a. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“br.116/08 sa izmenama i dopunama) propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu tog prava, da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan. Prema odredbi člana 8b istog zakona, ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može zahtevati ubrzanje postupka samo u predmetima koji nisu pravnosnažno okončani do dana podnošenja zahteva, odnosno da se neposredno višem sudu zahtev za povredu prava na suđenje u razumnom roku može podneti samo ukoliko taj postupak nije pravnosnažno okončan, u kom slučaju će sud, kada utvrdi povredu prava, odrediti rok u kome će sud okončati postupak i preduzeti druge mere predviđene zakonom. Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je da se postupak ubrza i da se odredi primerena naknada kao vid satisfakcije, ukoliko se utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pa u situaciji kada je postupak pravnosnažno okončan, predlagači ne mogu tražiti da neposredno viši sud utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, niti naknadu za povredu tog prava. Nadležnost za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku podeljena je između sudova ustanovljenih Zakonom o uređenju sudova i Ustavnog suda, pa je za odlučivanje o povredi ovog prava u pravnosnažno okončanim sudskim postupcima nadležan Ustavni sud.

U konkretnom slučaju, zahtevom predlagača tražena je zaštita prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1423/13 od 13.03.2014. godine, a na osnovu navedene pravnosnažne i izvršne presude predlagač je pokrenuo izvršni postupak, koji se u vreme podnošenja zahteva pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi pod brojem I 5710/14. Međutim, izvršni postupak je posebna vrsta građanskog sudskog postupka, koji predstavlja zasebnu procesnu celinu i može se posmatrati odvojeno od parničnog postupka koji mu je prethodio. Kako je u konkretnom slučaju tražena zaštita prava na suđenje u razumnom roku u pravnosnažno okončanom parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud se u smislu člana 16. ZPP u navedenom delu oglasio apsolutno nenadležnim i zahtev predlagača odbacio.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 17. stav 1. ZPP ocenio da nije stvarno nadležan za odlučivanje o zahtevu predlagača u delu kojim je tražena zaštita prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi pod brojem I 5710/14.

Pojam neposredno višeg suda određen je članom 15. Zakona o uređenju sudova koji, između ostalog, propisuje i da je apelacioni sud neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud (član 15. stav 2. Zakona), a da je viši sud neposredno viši za osnovni sud, kada je to određeno ovim zakonom (član 15. stav 3. Zakona). Odredbom člana 15. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/2008 ... 101/13) propisano je da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.

Imajući u vidu navedeno, sledi da je za odlučivanje o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku uvek nadležan viši sud u prvom stepenu. Stoga je za odlučivanje o delu zahteva predlagača koji se odnosi na postupanje osnovnog suda u predmetu izvršenja u kome je predlagač izvršni poverilac stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu, kao neposredno viši sud u odnosu na Prvi osnovni sud u ovoj materiji, saglasno odredbama člana 8a. i 15. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 4. stav 1. tačka 1. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/2013).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.