Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2007), („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe u kontekstu utvrđenih činjenica, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 591/2022. Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja suđenja u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka dvostepeni sudski postupak koji traje do pet godina. U konkretnom slučaju postupak je pravnosnažno okončan u pogledu dela tužbenog zahteva (delimičnom presudom) u periodu od 2 godine. O preostalom delu tužbenog zahteva postupak je nastavljan i okončan presudom od 14.12.2021. godine koja je postala pravnosnažna 29.01.2022. godine, tako da je ukupno trajanje postupka od podnošenja tužbe do njegovog pravnosnažnog okončanja nepune četiri godine. Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je postupak pravnosnažno okončan u granicama razumnog roka i da u postupanju prvostepenog i drugostepenog suda nije bilo propusta koji bi bili podobni da prouzrokuju povredu prava na suđenje u razumnom roku. Činjenica da o reviziji tuženog od 16.03.2020. godine, koja je izjavljena protiv drugostepene presude kojom je potvrđena delimična presuda nije odlučeno do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka, sama po sebi ne ukazuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na aktivnu ulogu prvostepenog suda koji je nastavio i okončao postupak o preostalom delu tužbenog zahteva, a zatim predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu. Pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, jer je od dostavljanja predmeta Vrhovnom kasacionom sudu (08.03.2022. godine) do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka (05.04.2022. godine) prošlo nepunih mesec dana, pa se upravo iz ovih razloga i ukupnog trajanja postupka, postupanje Vrhovnog kasacionog suda ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci, a o prigovoru je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 7. stav 2. tog zakona.

S U D I J A

Dragana Marinković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić