Prema članu 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranka ima pravo da sud odluči o njegovim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja; celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva i drugog državnog organa; priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage; značaj predmeta suđenja i istrage po stranku; ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza; poštovanje redosleda predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, iz izveštaja sudije izvestioca utvrđeno je da je parnični postupak u konkretnom predmetu započet tužbom koju je predlagač podneo 09.10.2009. godine tadašnjem Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva unutrašnjih poslova, radi utvrđenja postojanja radnog odnosa. Tužilac, ovde predlagač, podnetu tužbu je uredio na ročištu od 21.09.2010. godine tako što je kao tuženu označio Republiku Srbiju - Bezbednosno-informacionu Agenciju. Predmet je od 01.01.2010. godine, dana početka primene Zakona o uređenju sudova i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava objavljenih u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 116/08, preuzeo Prvi osnovni sud u Beogradu koji se rešenjem P 1 1813/10 od 08.09.2011. godine oglasio nenadležnim i odbacio tužbu. To rešenje ukinuto je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 143/12 od 09.01.2014. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 274/15 od 30.03.2016. godine utvrđena je povreda prava tužioca - predlagača na suđenje u razumnom roku i prvostepenom sudu naložene mere u cilju okončanja postupka. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 350/14 od 19.03.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa i uplatu doprinosa. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3397/18 od 16.11.2018. godine odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u pogledu odluke za utvrđenje postojanja radnog odnosa, a ukinuta u pogledu odluke o uplati doprinosa. Predmet je, povodom revizije tužene, dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu dana 29.07.2019. godine. O reviziji je odlučeno na sednici veća od 09.07.2020. godine, a odluka će biti izrađena u najkraćem roku.

Imajući izloženo u vidu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da prigovor predlagača nije osnovan.

Naime, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 274/15 od 30.03.2016. godine već je bilo utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo prvostepenom sudu da preduzme mere potrebne za okončanje postupka i predlagaču dosuđena naknada za povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Mere naložene tim rešenjem imale su efekta jer je, nakon njihovog izricanja, postupak pravnosnažno okončan za nešto više od dve ipo godine - prvostepena presuda je doneta 19.03.2018. godine, a o žalbi je odlučeno 16.11.2018. godine. Odluka o reviziji doneta je u roku kraćem od godinu dana, zbog čega pravo predlagača nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevu predlagača za naknadu troškova postupka, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i članom 7. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Predlagač nije uspeo u postupku po podnetom prigovoru, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od osam dana od dana njegovog prijema,

Vrhovnom kasacionom sudu.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić