Vrhovni sud, sudija Vladislava Milićević, određena Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 7. stav 5. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Kosanović, advokat iz ..., odlučujući o prigovoru radi ubrzanja postupka, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 10.04.2025.godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, prigovor predlagača AA iz ... za ubrzavanje postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 2818/24 (Rev2 2792/23).

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je, preko punomoćnika, podneo Vrhovnom sudu 07.03.2025. godine, prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog suda Rev2 2792/23, navodeći da je u radnom sporu pokrenutom još 2003. godine radi poništaja odluke organa tužene Republike Srbije – MUP o prestanku radnog odnosa tužiocu, reintegracije i naknade štete u vidu izostale zarade i ostalih primanja pravnosnažno okončanog na njegovu štetu kao tužioca, ponovljenog na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Osnovnog suda u Bečeju P1 6/23 (ranije P1 77/21), izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5291/22 od 01.03.2023. godine u delu kojim je preinačena prvostepena odluka na njnjegovu štetu u tom postupku. Predložio da se utvrdi da je u postupku koji se vodi pred Vrhovnim sudom Rev2 2792/23 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku i odredi mera radi delotvornog ubrzanja i odlučivanja u postupku, uz zahtev za naknadu troškova.

Odlučujući o prigovoru, na osnovu članova 7. 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), Vrhovni sud je ocenio da je prigovor neosnovan.

Nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda, uvida u predmet ovog suda Rev2 2818/24 (Rev2 2792/23) i predmete nižestepenih sudova dostavljene uz reviziju, utvrđeno je da je predlagač, u svojstvu tužioca, podneo Opštinskom sudu u Bečeju inicijalni akt dana 23.07.2003. godine protiv tužene Republike Srbije – MUP radi poništaja odluke organa tužene Republike Srbije – MUP o prestanku radnog odnosa od 26.05.2003. godine i od 19.12.2002. godine, reintegracije i naknade štete u vidu izostale zarade i ostalih primanja. Postupak je bio delom okončan donošenjem delimične presude Opštinskog suda u Bečeju P1 71/03 od 30.12.2003. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene od 26.05.2003. godine i od 19.12.2002. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu i vraćanja na rad (koja je postala pravnosnažna donošenjem presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2100/04 od 17.06.2004. godine). Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev2 104/05 od 09.03.2005. godine preinačene su nižestepene presude tako što je odbijen tužbeni zahtev da se ponište rešenja tužene od 26.05.2003. godine i od 19.12.2002. godine i obaveže tužena da tužioca vrati na rad. Po predlogu tužioca za ponavljanje pravnosnažno okonačnog postupka podnetog 23.11.2018. godine, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 283/21 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je ponavljanje postupka pred tim sudom, stavom drugim izreke ukinuta je presuda Vrhovnog suda Srbije Rev2 104/05 od 09.03.2005. godine, dok je stavom trećim izreke odbijena kao nesnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2100/04 od 17.06.2004. godine.

Po predlogu tužioca od 14.05.2021. godine za nastavak prekinutog parničnog postupka po zahtevu za naknadu štete u vidu izgubljene zarade, rešenjem Osnovnog suda u Bečeju P1 145/04 od 25.05.2021. godine određen je nastavak postupka prekinutog rešenjem Opštinskog suda u Bečeju P1 145/04 od 22.11.2004. godine, s tim da se postupka ubuduće vodi pod brojem P1 77/21. U nastavku postupka, tužilac je podneskom od 24.08.2021. godine izvršio preinačenje tužbe isticanjem i tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu neiskorišćenog godišnjeg odmora. Nakon obavljenog finansijskog veštačenja 22.02.2022. godine, preinačenja tužbe od 28.02.2022. godine i preciziranja tužbenog zahteva podneskom tužioca od 12.09.2022. godine, postupak je okončan donošenjem presude Osnovnog suda u Bečeju P1 77/21 od 31.10.2022. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev u nepresuđenom delu (zahtev za naknadu štete u vidu izgubljene zarade u periodu od 01.06.2003. godine do 31.01.2022. godine u iznosu od ukupno 11.344.940,07 dinara, obavezu prijavljivanja tužioca na obavezno socijalno osiguranje kod nadležnog fonda, uplatu pripadajućih doprinosa, naknadu štete u vidu neiskorišćenih godišnjeg odmora od 01.01.2003. do 31.12.2021. godine u iznosu od 947.437, 29 dinara i naknade troškova parničnog postupka). Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5291/22 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Bečeju P1 77/21 od 31.10.2022. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete u vidu izgubljene zarade u periodu od 01.06.2003. godine do 31.01.2022. godine u iznosu od 974.437,29 dinara, dok je stavom drugim izreke ukinuta prvostepena presuda u preostalom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5291/22 od 01.03.2023. godine, predlagač je izjavio reviziju, preko advokata, Vrhovnom kasacionom sudu dana 05.05.2023. godine koja je, sa spisima predmeta, dostavljena Vrhovnom sudu dana 27.07.2023. godine, nakon čega je formiran predmet Rev2 2792/23. Predmet je predat savetniku u pripremnom odeljenju dana 08.08.2023. godine, a nakon toga dana 13.10.2023. godine u rad sudiji izvestiocu. Rešenjem Vrhovnog suda Rev2 2792/23 od 08.11.2023. godine spisi predmeta P1 77/21 vraćeni su prvostepenom sudu, preko drugostepenog suda, radi dopune postupka što se odnosilo na sprovođenje izviđajnih radnji jer u predmetu nije bilo punomoćja kojim je punomoćnik tužioca advokat Nikola Kosanović ovlašćen za zastupanje od strane tužioca. Odluka je ekspedovana iz Vrhovnog suda dana 26.07.2024. godine. Nakon što mu je rešenjem prvostepenog suda P1 6/23 (nov broj) od 30.08.2024. godine naloženo da u roku od 8 dana od prijema rešenja dostavi punomoćje za zastupanje u postupku i odobrenje za sve do tada preduzete parnične radnje od strane advokata Nikole Kosanovića, tužilac je, preko imenovanog advokata, uz podnesak od 12.09.2024. godine dostavio punomoćje i pismeno odobrenje, pozivajući se na to da se punomoćje nalazilo u rekonstruisanom predmetu P1 71/03 jer je predmet bio zagubljen 2003. godine. Nakon toga spisi predmeta su vraćeni Vrhovnom sudu, uz propratni akt Osnovnog suda u Bečeju P1 6/23 od 13.09.2024. godine. Predmet je primljen u Vrhovni sud dana 26.09.2024. godine, nakon čega je dobio nov broj Rev2 2818/24. Predmet je predat savetniku u pripremnom odeljenju dana 30.09.2024. godine, a nakon toga dana 04.10.2024. godine predat je u rad sudiji izvestiocu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/07, „Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku(„Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23), propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, načina predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka.

Optimalno vreme potrebno za okončanje postupka je relativna kategorija koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Vreme trajanja postupka u celini je bitno merilo za primenu standarda prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud za ljudska prava je kroz svoju praksu okvirno utvrdio vreme trajanja postupka u različitim instancama izražavajući mišljenje da je u granicama razumnog roka drugostepeni postupak koji traje do 5 godina.

U konkretnom slučaju, radi se o radnom sporu po tužbi predlagača podnetoj 23.07.2003. godine za poništaj odluka poslodavca o prestanku radnog odnosa, vraćanje na rad i naknadu štete u vidu izgubljene zarade, koja je podneskom tužioca od 24.08.2021. godine preinačena isticanjem i tužbenog zahteva za naknadu štete u vidu neiskorišćenog godišnjeg odmora.

O tužbenom zahtevu za poništaj odluke tuženog poslodavca o prestanku radnog odnosa i vraćanje na rad predlagača pravnosnažno je odlučeno presudom Vrhovnog suda Srbije Rev2 104/05 od 09.03.2005. godine kojom su preinačene presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2100/04 od 17.06.2004. godine i delimična presuda Opštinskog suda u Bečeju P1 71/03 od 30.12.2003. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev da se ponište rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužiocu i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad. Po predlogu tužioca za ponavljanje podnetog 23.11.2018. godine, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 283/21 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je ponavljanje postupka pred tim sudom, stavom drugim izreke ukinuta je presuda Vrhovnog suda Srbije Rev2 104/05 od 09.03.2005. godine, a stavom trećim izreke odbijena je kao nesnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2100/04 od 17.06.2004. godine (kojom je bila odbijena žalba tužene i potvrđena delimična presuda Opštinskog suda u Bečeju P1 71/03 od 30.12.2003. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev). Kod iznetog, po oceni Vrhovnog suda, nije bilo povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku kada je reč o ovom delu tužbenog zahteva (za poništaj rešenja tužene o prestanku radnog odnosa predlagaču i obavezivanju tužene da ga vrati na rad) jer ponavljanje postupka po svojoj pravnoj prirodi ne predstavlja sastavni deo ili nastavak ranije pravnosnažno okončanog postupka, pa se u smislu povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao početak roka za utvrđivanje eventualne povrede prava, smatra dan kada je po predlogu stranke otpočeo postupak ponavljanja ranije okončanog postupka, koji je u konkretnom slučaju kada je reč o ovom zahtevu predlagača pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2 283/21 od 03.03.2021. godine na način izložen u toj odluci.

Vrhovni sud nalazi da je postupanje nižestepenih sudova u postupku nastavljenom po zahteva predlagača za naknadu štete (u nepresuđenom delu) bilo u okviru razumnih rokova za njihovo postupanje jer je o ovom zahtevu (odlučeno u okviru roka od 5 godina od donošenja rešenja Osnovnog suda u Bečeju P1 145/04 od 25.05.2021. godine o nastavku postupka (po predlogu tužioca od 14.05.2021. godine) i preinačenja tužbe učinjenog podneskom tužioca od 24.08.2021. godine (isticanjem još jednog tužbenog zahteva), odnosno podneskom od 28.02.2022. godine i preciziranja tužbenog zahteva od podneskom tužioca od 12.09.2022. godine (nakon obavljenog veštačenja) donošenjem presude Osnovnog suda u Bečeju P1 77/21 od 31.10.2022. godine kojom je tužbeni zahtev usvojen. Činjenica da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5291/22 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda delimično preinačena na štetu predlagača, a stavom drugim izreke ukinuta u delu odluke o tužbenom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje nije od uticaja.

Pravo predlagača na suđenje i razumnom roku nije povređeno ni u postupku pred Vrhovnim sudom, jer je predmet Rev2 2792/23 od prijema revizije tužioca dana 27.07.2023. godine u ovaj sud rešen donošenjem rešenja Vrhovnog suda Rev2 2792/23 od 08.11.2023. godine kojim su spisi predmeta P1 77/21 vraćeni prvostepenom sudu, preko drugostepenog suda, radi dopune postupka što se odnosilo na sprovođenje izviđajnih radnji jer u predmetu nije bilo punomoćja kojim je punomoćnik tužioca advokat Nikola Kosanović ovlašćen za zastupanje od strane tužioca. Odluka je ekspedovana iz Vrhovnog suda dana 26.07.2024. godine. Pored toga, nakon sprovođenja izviđajnih radnji pred prvostepenim sudom i dostavljanja punomoćja tužioca, i ponovnog primanja u Vrhovni sud spisa predmeta nižestepenih sudova dana 26.09.2024. godine radi odlučivanja o reviziji ružioca, nakon čega je predmet dobio nov broj Rev2 2818/24, predaje predmeta savetniku u pripremnom odeljenju dana 30.09.2024. godine, a nakon toga predaje predmeta u rad sudiji izvestiocu (koji se nalazi na dužem bolovanju) dana 04.10.2024. godine radi odlučivanja po reviziji tužioca do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka 07.03.2025. godine nije prošlo devet meseci, pa se upravo iz ovih razloga postupanje Vrhovnog suda ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 10. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač u ovom postupku nije uspeo.

S u d i j a

Vladislava Milićević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu, u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković