Postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku). Postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji odlučuje o prigovoru, a godišnjim rasporedom poslova on može odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju o prigovorima. Usmena rasprava se ne održava, a na ostala pitanja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak (član 7. stavovi 5. i 6. navedenog Zakona).

Primenom člana 7. stav 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi članova 30. Zakona o vanparničnom postupku i člana 328. Zakona o parničnom postupku odlučeno je da se navedeni postupci po prigovoru predlagača AA za ubrzanje postupka u istom predmetu Vrhovnog suda Rev2 999/2023 spoje radi zajedničkog odlučivanja, tako da predmet ubuduće nosi broj R4 r 7/2025.

Odlučujući o prigovorima za ubrzanje postupka na osnovu članova 7, 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud je utvrdio da su prigovori neosnovani.

Na osnovu elektronskog izveštaja pisarnice Vrhovnog suda od 26.05.2025. godine, utvrđeno je da je predmet Osnovnog suda u Valjevu P1 257/2021 sa predmetom drugostepenog Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1074/2022, primljen u Vrhovnom sudu 13.03.2023. godine, da je odluka u tom predmetu doneta u sednici veća 10.04.2024. godine i da je predmet sa odlukom predat Odeljenju sudske prakse 19.05.2025. godine, a zatim korekturi suda 20.05.2025. godine, što znači da je u toku postupak otpravljanja predmeta iz suda.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravim ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona. Po odredbi člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Prema članu 1. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ovim zakonom uređuje se zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, predmet je rešen u sednici veća 10.04.2024. godine, a zatim sa odlukom predat Odeljenju sudske prakse 19.05.2025. godine i korekturi suda 20.05.2025. godine, što znači da je u toku postupak otpravljanja predmeta iz suda, zbog čega nema razloga za usvajanje prigovora i nalaganje preduzimanja procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u cilju njegovog okončanja, odnosno određivanja roka za preduzimanje procesnih radnji na osnovu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, a o prigovorima je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova.

Predlagač nema pravo na naknadu troškova postupka jer nije uspeo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa je na osnovu člana 153. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

S u d i j a

Dragana Marinković, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja predlagač ima pravo žalbe

Vrhovnom sudu u roku od 8 dana

od dana prijema rešenja.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković