Zahtev je osnovan.

Uvidom u spise predmeta Upravnog suda I-12 U 7630/13 i spise tuženog organa - Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje- Direkcije fonda, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je tužilac dana 09.05.2013. godine podneo tužbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje-Direkcije fonda broj 01-02/181.6.3 212387 od 27.02.2013. godine, kojim je odbijena njegova žalba, izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijale Ć. broj 181.1-800014/12 od 11.09.2012. godine, kojim mu je utvrđeno pravo na starosnu penziju u mesečnom iznosu od 21.236,30 dinara počev od 31.12.2009. godine, a prema priznatom penzijskom stažu od 33 godine i 18 dana.

Ocenjujući razumnost dužine trajanja ovog sudskog postupka, koji spada u nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, uvažavajući, pri tome, sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podnosiocu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku propisano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kome svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kada se ima u vidu da se radi o sporu koji je pokrenut tužbom dana 09.05.2013. godine protiv odluke tuženog organa od 27.02.2013. godine, te imajući u vidu da je tuženi organ dostavio odgovor na tužbu i spise predmeta dana 27.06.2013. godine, nepostupanje Upravnog suda po prijemu odgovora na tužbu sa spisima predmeta, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne ispunjava zahtev razumne dužine postupanja. Ovaj sud je, pri tome, imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o predmetu koji, po svojoj prirodi, zahteva hitnost odlučivanja, jer se radi o egzistenciji stranke u postupku, pa je, sa iznetih razloga, sud usvojio zahtev predlagača i utvrdio da mu je nedonošenjem odluke od strane Upravnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Kod ocene dužine trajanja postupka koji ne ispunjava zahtev razumnog roka ne uzima se u obzir opterećenost suda ili konkretnog sudije brojem predmeta. Imajući u vidu dužinu trajanja ovog spora pred Upravnim sudom, kao i dužinu trajanja upravnog postupka, ceneći složenost predmeta, Vrhovni kasacioni sud je našao da je nepostupanje Upravnog suda neopravdano, pa je odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su izrečene mere zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku adekvatne okolnostima slučaja, da će se njima postići svrha zaštite propisana čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, to jest da će u ostavljenom roku biti odlučeno o tužbi tužioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 8v Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13) i člana 18. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82 i 48/88, ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 45/13), odlučio kao u dispozitivu rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 19.09.2014. godine, R4 u 55/2014

Zapisničar,                                                                               Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                               Olga Đuričić,s.r.