U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ana Miladinović, advokat iz ..., radi izricanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 341/22 od 28.09.2022. godine, u sednici održanoj 26.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 341/22 od 28.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 160/21 od 22.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je određena mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom, tako što mu je izrečena zabrana daljeg uznemiravanja tužilje, vređanje, kao i svako drugo drsko bezobzirno ponašanje prema VV. Odlučeno je da se mera zaštite od nasilja u porodici određuje na period od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se njeno trajanje može produžiti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 240.050,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 341/22 od 28.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 160/21 od 22.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su pak učinjene bitne povrede ZPP na koje se u reviziji tuženog ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 10.03.2012. godine. Iz tog braka imaju dvoje maloletne dece sinove GG rođenog ... godine i DD rođenog ... godine. Tuženi je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 795/15 oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ zbog čega mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Naznačena presuda je postala pravnosnažna 11.03.2016. godine. Nakon tog događaja tužilja i tuženi su posećivali savetovalište za brak i porodicu radi prevazilaženja problema u partnerskom funkcionisanju i želje da se zajednica nastavi. Prepoznato je da je BB bio fizički i psihički nasilan prema supruzi AA, zbog čega je tuženom predloženo da se uključi u psiho-socijalni tretman i da se sa AA povremeno obavljaju individualni razgovori. Nakon realizovanog tretmana u 2015. godini sa strankama nije rađeno do 26.08.2016. godine, kada se tužilja obratila Centru sa navodima da se nastavlja psihičko nasilje od strane supruga nakon čega su zajedno došli na dva tretmana, a potom odustali. U Centar su se supružnici ponovo javili na razgovor 05.04.2017. godine, ali su nakon tog razgovora odustali da bi se u Centru u junu 2020. godine javio tuženi BB koji je od strane Centra upućen na sud. Tuženi je podneo tužbu za razvod braka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P2 316/20. Tužilja je od marta 2020. godine sa maloletnom decom boravila na spratu kuće, a tuženi na prizemlju, s tim što je tužilja u prizemlju koristila kuhinju i kupatilo. Dana 06.12.2022. godine nakon usvajanja privremene mere u parnici radi razvoda braka i dodele dece tužilji, tužilja se iselila iz kuće i otišla u ... kod svoje majke gde i sada živi. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 316/20 i P2 554/20 od 09.08.2021. godine razveden je brak stranaka, maloletna deca stranaka su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Uređen je i način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem i obavezan je tuženi da plaća iznos od 25% od mesečne zarade na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece. Tuženi je često vređao tužilju, govorio da je ološ, da je loša majka i seljančura. U martu 2020. godine stranke su se posvađale i tužilja se uplašila od tuženog i prešla sa decom na spratni deo kuće, od kada su živeli pod ključem. Ovo iz razloga jer po navodima tužilje tuženi često plane i uhvati ga bes i izvređa je. Od momenta iseljenja iz kuće u ... i odlazak u ... tužilja ima komunikaciju sa tuženim telefonskim putem i viđa ga kada dolazi da uzme decu. Tužilja oseća strah u trenutku preuzimanja dece, kada se susretne sa tuženim, trudi se da bude u dvorištu i da ne prelazi kapiju, gleda da majka bude prisutna i plaši se da je tuženi ne povredi i da je ne vređa. Od tužiljinog iseljenja bilo je drskog obraćanja od strane tuženog kada je zvao telefonom oko knjiga, drsko je razgovarao sa njom, a i kada su razgovarali oko viđanja dece. Tuženi joj upućuje uvrede telefonom, viče, preti tužilji zbog čega se ona oseća uznemireno. Centar za socijalni rad „Solidarnost“ u Kragujevcu je (mišljenje od 07.02.2022. godine) saglasan sa mišljenjem Centra za socijalni rad Leskovac, da je bilo kofliktnih situacija.

Shodno tome, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je shodno odredbi člana 197. stav 1. Porodičnog zakona usvojio meru zaštite od nasilja u porodici. Ovo imajući u vidu da je svrha zaštitne mere od nasilja u porodici ne samo u sprečavanju nasilja, već i da se spreči nastanak novog nasilja. Evidentno je da se tužena oseća uznemireno zbog određenog bezobzirnog i u izvesnom smislu nasilnog ponašanja tuženog, a telefonska komunikacija koju obavlja tuženi sa tužiljom nije primerena uobičajenoj komunikaciji i može se podvesti pod nasilje u porodici iz člana 197. stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona. Stoji činjenica da sada tužilja živi u bezbednom okruženju u ..., ali to ne znači da tuženi nije u mogućnosti da ispoljava nasilje kojim uznemirava tužilju jer je utvrđeno da komunikacija tuženog odstupa od standarda normalnog komuniciranja članova porodice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari je pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je opravdano da se u ovom slučaju usvoji zahtev tužilje i odredi mera zaštite od nasilja u porodici, prema tuženom, na opisani način. Pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da mera zaštite od nasilja u porodici nije samo u svrsi da se spreči nasilje, već i da ima preventivnu ulogu, a evidentno je da izvedeni dokazi ukazuju na okolnost da komunikacija tuženog sa tužiljom odstupa od standarda normalnog komuniciranja članova porodice. Tužilja se pri takvom komuniciranju od strane tuženog oseća uznemireno, plaši se, a sve to se prenosi i na druge članove porodice, tj maloletnu decu, što nije dobro za pravilan razvoj i vaspitanje maloletne dece. Stoga se navodi iz revizije tuženog ne mogu prihvatiti kao opravdani i prihvatljivi, ovo posebno iz razloga imajući u vidu činjenicu da je tuženi pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 795/15 već jednom osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. Sa druge strane, izrečena zaštitna mera od nasilja u porodici je najblažeg karaktera, tj više se sastoji u upozorenju, što bi imajući u vidu celokupnu situaciju trebalo da dovede do jednog pozitivnog rezultata u odnosima između tužilje i tuženog.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić