Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine tužioca na nepokretnosti po osnovu ugovora o poklonu, u situaciji kada je poklonodavac nakon toga, takođe ugovorom o poklonu, istom nepokretnošću raspolagao u korist drugog lica – tuženog. Odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahtev zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i to primene načela morala, savesnosti i načela zloupotrebe prava i u skladu je sa postojećom sudskom praksom sudova u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, da u situaciji kada je više lica zaključilo posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost, ranije savesni sticalac ima jači pravni osnov u odnosu na kasnijeg nesavesnog sticaoca, pa i kad je kasnije nesavesni sticalac ishodovao upis prava svojine u javnu knjigu i pribavio državinu stvari. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizijskim navodima o pogrešnoj oceni dokaza i pogrešnoj oceni savesnosti tužioca i tuženog od strane suda, ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i zaključio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja prava svojine tužilac je podneo 19.04.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković