Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 3037/22 od 09.01.2023. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 81/22 od 16.09.2022. godine, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio testament koji je sačinio pokojni GG bivši iz ..., koji je proglašen na ročištu 31.01.2017. godine u predmetu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci O. 415/16; tuženog obavezao da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 180.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate; ukinuo odluku o eventualnom tužbenom zahtevu za utvrđenje da je tužiljama testamentalnim raspolaganjem povređeno pravo na nužni deo i obavezao tuženog da tužiljama naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 32.900,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude je tuženi, koji je postao punoletan 26.11.2022. godine, izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23) i zaključio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

U reviziji tuženi ne ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, koju je utvrdio prvostepeni sud, GG iz ... sačinio je 12.01.2016. godine pismeno zaveštanje pred svedocima prema kome želi da raspodeli imovinu za slučaj smrti tako da DD, koji ga već sedam godina „gleda“, vodi računa o njemu, obezbeđuje sve potrebno, ostavlja u nasleđe svoju imovinu, specifirano u svemu kao u prvostepenom utvrđenju; svoju ćerku AA potpuno isključuje iz nasleđa zbog grubog i uvredljivog odnosa prema njemu, koji se ogleda u tome što ga za ovih sedam godina nije „gledala“, nikada ga nije pozvala, niti je pitala da li mu nešto treba, kao i sve njene potomke u pravoj liniji, koji bi po pravu predstavljanja mogli biti nužni naslednici. U zaveštanju je napisano da je GG izjavio pred svedocima, držeći sastavljeno pismeno – zaveštanje u rukama, da mu je isto pročitano, da je to pismeno zaveštanje njegovo i da sadrži njegovu poslednju volju, te je pred svima potpisao pismeno zaveštanje. Nakon toga je napisano da svedoci ĐĐ iz ... i EE iz ..., potvrđuje da je GG koga poznaju lično, izjavio držeći pismeno zaveštanje u rukama da mu je isto pročitano, da je to pismeno zaveštanje njegovo i da sadrži njegovu poslednju volju, nakon čega je zaveštanje potpisano, a potom i zaveštajni svedoci ĐĐ i ŽŽ. Zaveštanje je pred sudom proglašeno 31.01.2017. godine, a tužilje su osporile njegovu punovažnost i upućene na parnicu. Testament je sačinjen od strane advokata Nikole Jovića, preuzeli su ga u kancelariji tog advokata svedoci ŽŽ i ĐĐ, kao i zaveštajni naslednik DD, nakon čega su se vratili u kuću GG. Svedoci i sada pokojni GG su bili u sobi gde je EE pročitao zaveštanje, a GG je zatim u prisustvu oba svedoka izjavio da je to njegov testament, da verno odražava njegovu poslednju volju, potpisao ga, kao i svedoci. Nakon toga je EE potpisano zaveštanje odneo u kancelariju advokata Nikole Jovića.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je pismeno zaveštanje pred svedocima sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom i odbio primarni tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo sadržano u odredbama člana 62. stav 1., 85. stav 1., 164., 168. i 170. Zakona o nasleđivanju. Obrazložio je da je nesumnjivo utvrđeno da zaveštalac nije pročitao unapred sastavljeno zaveštanje i da je izostala i obavezna izjava zaveštaoca, sadržine koju zahteva odredba člana 85. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zbog čega su ispunjeni uslovi za poništaj osporenog zaveštanja pokojnog GG, po odredbama člana 168. Zakona o nasleđivanju, te je preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev i poništio testament koji je sačinio pokojni GG bivši iz ..., proglašen na ročištu 31.01.2017. godine u predmetu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci O. 415/16, dok je ukinuo odluku o eventualnom tužbenom zahtevu za utvrđenje da je tužiljama testamentalnim raspolaganjem povređeno pravo na nužni deo, jer usvajanjem primarnog tužbenog zahteva, nema mesta odlučivanju o eventualnom tužbenom zahtevu shodno članu 197. stav 2. ZPP.

Revident osporava pravilnost prvostepene presude isticanjem da činjenica da je ostavilac zamolio svedoka EE da mu pročita testament umesto da ga pročita sam, nakon čega je rekao da se slaže sa onim što je napisano u testamentu i što mu je pročitano, i koji je odmah nakon toga i potpisao, ne opravdava odluku drugostepenog suda. Time nije dovedeno u pitanje da je u testamentu sadržana volja ostavioca. Kod takvog stanja stvari smatra da nema mesta restriktivnoj primeni člana 85. Zakona o nasleđivanju i poništavanju testamenta.

Revizijski sud ocenjuje neosnovanim navode revizije.

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ br. 46/95, 101/2003 – Odluka USRS i 6/2015) uređeni su oblici zaveštanja, među kojima i pismeno zaveštanje pred svedocima. Odredbom člana 85. Zakona o nasleđivanju, zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati (stav 1.); svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.). Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kako pravilno uočava drugostepeni sud, izvesno je da je osporeno zaveštanje zaveštaocu pročitao svedok. To nije sporno ni prema navodima revizije. Ne proizlazi da ga je pročitao ostavilac. Izostala je izjava ostavioca da je već sačinjeno pismeno pročitao. Time izostaju bitni elementi za zakonom propisani oblik pismenog zaveštanja pred svedocima.

Prema odredbi člana 164. Zakona o nasleđivanju, zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mane zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom. U konkretnom slučaju pri sačinjavanju zaveštanja nije poštovan oblik za njegovo sačinjavanje. Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja određena je članom 168. Zakona o nasleđivanju, kojim je propisano da je rušljivo zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. U konkretnom slučaju, poništaj zaveštanja zbog rušljivosti zahtevaju ćerke ostavioca koje za to imaju pravni interes budući da su zakonski naslednici, te su ispunjeni uslovi iz člana 165. Zakona o nasleđivanju. Tužba za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika podneta je u roku propisanom odredbom člana 170. Zakona o nasleđivanju 29.01.2018. godine, u okviru roka od jedne godine koji je počeo da teče proglašenjem zaveštanja 31.01.2017. godine.

Prema iznetom je revizija tuženog neosnovana i Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odbijen je zahtev revidenta za naknadu troškova postupka po reviziji, jer sa revizijom nije uspeo, po odredbama člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković