Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10010/2023
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i mal. GG, čiji je zastupnik majka DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu i Islamske zajednice u Srbiji, Muftijstvo Sandžačko, Novi Pazar, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 314/22 od 11.02.2022. godine, u sednici održanoj dana 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 314/22 od 11.02.2022. godine i ispravljena presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 12/20 od 23.11.2021. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 314/22 od 11.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene Republike Srbije i potvrđena je presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 12/20 od 23.11.2021. godine ispravljena rešenjem istog suda P 12/20 od 29.12.2021. godine u odnosu na stav prvi i treći izreke.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 12/20 od 23.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženoj Republici Srbiji da su tužioci vlasnici nepokretnosti kat. parcele br. .. po kulturi „zemljište pod zgradom – objektom“ površine 2,31 ari i „gradsko građevinsko zemljište“ površine 7,24 ara upisane na ime tužene kao državna svojina i to tužioci AA i BB sa udelima od po 238/724, a ostala dva tužioca sa udelima od po 119/724, što je tužena Republika Srbija dužna priznati i trpeti promene posedovnog stanja kod nadležne RGZ – Službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na tuženog Islamska zajednica u Srbiji, Muftijstvo Sandžačko. Stavom trećim izreke, tužena Republika Srbija je obavezana da tužiocima na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 334.600,00 dinara. Rešenjem o ispravci istog suda od 29.12.2021. godine, izvršena je ispravka prvostepene presude u odnosu na stavove prvi i treći izreke, dodavanjem jedinstvenog broja korisnika javnih sredstava.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.
Donošenjem pobijane presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca sada pok. ĐĐ, bio je vlasnik zemljišta i zgrade na kat. parceli broj .. KO Novi Pazar i to pravo mu je bilo upisano u posedovnom listu broj .. KO Novi Pazar. Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora Opštine Novi Pazar od 16.01.1960. godine, utvrđeno je da se nacionalizuju sva izgrađena i neizgrađena građevinska zemljišta koja se nalaze u užem građevinskom reonu Novog Pazara, a između ostalog i kat. parcela br. .. vlasništvo ĐĐ, površine 728 m2, koja se vodi u posedovnom listu br. .. KO Novi Pazar. Izradom katastra nepokretnosti za KO Novi Pazar krajem 2011. godine, od ove kat. parcele nastala je katastarska parcela nove oznake broj .. sada upisana u LN .. KO Novi Pazar. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđeno je da je ova katastarska parcela nastala od delova starih katastarskih parcela broj .., .. i .. . Identifikovana je kao zemljište pod zgradom, ukupne površine 7,24 ari i upisana je kao svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja Muzeja „Ras“, Novi Pazar sa udelom od 714/724 i Islamske zajednice u Srbiji, Muftijstvo Sandžačko sa udelom od 10/724. Identifikacijom nove katastarske parcele broj .. i objekata na istoj, upoređujući je sa starom katastarskom parcelom broj .., utvrđeno je da je objekat broj 1 - Muzej identičan starom objektu, da su lokal i pomoćni objekat broj 2 porušeni a da je pomoćni objekat broj 3, sagrađen posle 1952. godine i da zato nije prikazan na skici premera iz te godine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u odnosu na tuženu Republiku Srbiju usvojio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava vlasništva na predmetnoj katastarskoj parceli broj .., po kulturi zemljište pod zgradom - objektom i gradsko građevinsko zemljište ukupne površine od 7,24 ari u srazmernim udelima (srazmerno naslednim udelima utvrđenim iz priloženih ostavinskih rešenja) zaključujući da tokom postupka nije dokazano da postoji pravni osnov po kojem je pravnom prethodniku tužilaca sada pok. ĐĐ oduzeto pravo svojine na ovoj katastarskoj parceli. Ocenio je da postupak nacionalizacije u konkretnom slučaju nije okončan u skladu sa odredbom člana 54. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta jer u konkretnom slučaju postoji samo (deklarativno) rešenje od 16.01.1960. godine i da iz tog razloga zakonski naslednici sada pok. ĐĐ imaju pravo vlasništva na ovoj katastarskoj parceli, srazmerno svojim naslednim udelima. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog Islamsku zajednicu u Srbiji, Muftijstvo Sandžačko, zbog nedostatka pasivne legitimacije, s obzirom na utvrđenu činjenicu da je u katastru nepokretnosti ovaj tuženi upisan kao nosilac prava korišćenja na predmetnoj katastarskoj parceli i to u udelu od 10/724 idealnih delova, ali ne kao nosilac prava svojine čije se utvrđenje prava traži. Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi u potpunosti prihvatio razloge prvostepenog suda, ne baveći se ocenom žalbenih navoda tužene Republike Srbije.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti jer je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, u konkretnom slučaju je reč o nacionalizovanom zemljištu oduzetom na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Sl. list FNRJ“ br.52/58) u kom slučaju se pravo na vraćanje imovine, za imovinu oduzetu primenom i ovog propisa, koji je pored ostalih propisa bio osnov oduzimanja imovine, taksativno naveden u članu 2. stav 1. tačka 34. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS“, br.72/2011, 108/2013...95/2018) može ostvariti samo po odredbama ovog zakona. Ovim zakonom članom 1. uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agraranoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine, oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (vraćanje imovine).
Pravo na vraćanje imovine oduzete po odredbama između ostalog i navedenog Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Sl. list FNRJ“, br.52/58) i oblici ostvarenja ovog prava (članovi 4. i 5) vrši se na način i u postupku predviđenom odredbama citiranog Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (članovi 40-48) pred nadležnim organom - Agencijom za restituciju i to po pravilima upravnog postupka, za koji je obezbeđena zaštita podnošenjem tužbe u upravnom sporu. Iz ovog razloga se pravne posledice zaštite prava na vraćanje imovine oduzete primenom propisa o nacionalizaciji i prava na obeštećenje tih prava ne mogu ostvariti u parničnom postupku.
Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku izvesti i oceniti pismene dokaze koji se nalaze u spisima predmeta priložene uz revidentov predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom (koji je pravnosnažno odbijen) da bi potom ocenio da li u konkretnom slučaju postoji nadležnost suda da postupa u ovoj pravnoj stvari u smislu člana 16. ZPP-a, imajući u vidu materijalno pravne odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, s obzirom da Vrhovni sud nema uslova da to učini u situaciji kada navedeni pismeni dokazi u provedenom postupku nisu izvedeni niti ocenjeni.
Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke u ovoj glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu članova 415. i 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ove odluke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković