.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1003/2022
29.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Vesne Subić, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ... koje zastupa punomoćnik Slobodan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Filipović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1862/21 od 10.11.2021. godine, u sednici održanoj 29.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1862/21 od 10.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1862/21 od 10.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1401/2017 od 07.05.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbenog zahteva po podnescima tužilaca od 17.08.2015. godine i 10.01.2020. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da glavni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ništav u celini ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen i overen dana 10.10.2014. godine u formi javnobeležničkog zapisa kod Javnog beležnika Milenka Mihailovića u ..., pod brojem OPU: ..-2014, između sada pok. DD, biv. iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženog GG, kao davaoca izdržavanja, a što je tuženi dužan da prizna danom pravnosnažnosti presude, povučen. Stavom trećim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je delimično ništav ugovor o doživotnom izdržavanju bliže označen stavom drugim izreke, u delu kojim u članu 6. primalac izdržavanja prenosi nepokretnost i pokretne stvari koje se zateknu u trenutku njegove smrti u stanu na davaoca izdržavanja, a što je tuženi dužan da prizna danom pravnosnažnosti ove presude. Stavom četvrtim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca i raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju bliže označen stavom drugim izreke, osim u delu koji je predmet utvrđenja delimične ništavosti iz stava trećeg izreke, što je tuženi dužan da prizna danom pravnosnažnosti ove presude. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 498.063,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je preko dosuđenog do traženog iznosa od 608.991,00 dinara zahtev odbijen. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se tužioci obavežu da mu solidarno naknade troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1862/21 od 10.11.2021. godine, žalba tuženog je odbijena, prvostepena presuda potvrđena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti i raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev usvojen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i ocene verodostojnosti izvedenih dokaza, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Do primene instituta posebne revizije ne dovodi svaka eventualna pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona od opšteg značaja za ostvarenje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Ovde se radi o pojedinačnom slučaju, čiju posebnost su nižestepeni sudovi obrazložili, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti je tuženi uz reviziju dostavio odluke iz kojih bi proizlazilo da postoji različita sudska praksa u primeni ovog pravnog instituta u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 31.10.2014. godine, a označena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Spomenka Zarić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
