Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa 4000/28234 idealnih delova bio vlasnik kp br. .., njiva pete klase, potes Polje, ukupne površine 2,8234 hektara, upisane u LN broj .. KO ... . Parcela je bila fizički podeljena tako da se tužiočev deo nalazio neposredno pored reke Južne Morave. Taj deo zemljišta je zahvaćen radovima kada je u 2016. godini započeta izgradnja nasipa za zaštitu od poplava. Izvođenju radova i sprovođenju eksproprijacije prethodilo je to da je Skupština Opštine Aleksinac 15.06.2015. godine donela Odluku o izvođenju hitnih radova na izgradnji sistema za zaštitu od poplava naselja ..., koja uključuje rekonstrukciju leve obale zaštitnog nasipa, a u cilju realizacije zaključen je Sporazum o zajedničkom izvršenju hitnih radova od 22.06.2015. godine kojim su regulisana prava i obaveze Opštine Aleksinac i JVP „Srbijavode“, te predviđeno da je Opština Aleksinac dužna da reši imovinskopravna pitanja vezana za predmetne radove. Prema zapisniku sačinjenom 01.03.2017. godine od strane Odseka za imovinkopravne poslove Opštinske Uprave Aleksinac, tužilac je dao izjavu o saglasnosti da izvođač radova može ući u njegov posed mašinama na njivu kp .. površine 40 ari i da traži adekvatnu naknadu za parcelu ili drugu njivu iste površine i kvaliteta. Rešenjem Opštinske uprave Aleksinac od 26.06.2018. godine usvojen je predlog Opštinskog pravobranioca za eksproprijaciju od 13.06.2018. godine, kojim je obuhvaćen deo parcele kp br. .. KO ..., u površini od 1.71,15 ha i izvršena eksproprijacija. U postupku pred nadležnim organom uprave na račištu 13.08.2018.godine tužilac se nije saglasio sa ponuđenim iznosom naknade za eksproprisano zemljište, sporazum o naknadi nije postignut i spis je službeno prosleđen da Osnovni sud u Aleksincu odredi adekvatnu naknadu, te je rešenjem tog suda R1 51/18 od 12.03.2019. godine tužiocu određena naknada za eksproprisano zemljište.

Međutim, tužilac nije bio obeštećen zbog nemogućnosti korišćenja zemljišta iako su mašine u predmetnu parcelu ušle 2016. godine, te je tužbu radi naknade štete podneo 14.11.2018. godine, sa traženjem naknade zbog nemogućnosti korišćenja zemljišta od 22.08.2016.godine ( nakon skidanja useva pšenice, sadnjom jesenjeg kupusa ), u 2017.godini ( sadnjom ječma, pa jesenjeg kupusa) i 2018.godini ( sadnjom žitarice, pa jesenjeg kupusa). U 2016. godine tužilac je imao posejanu pšenicu, nakon čije žetve je nameravao da sadi jesenji kupus, ali to nije realizovao zbog izvođenja radova na nasipu. Tužilac je godinama obrađivao parcelu po principu plodoreda, tako da je menjao poljoprivredne kulture koje je uzgajao.

Prema nalazu i mišljenju veštaka Aleksandre Nešić Nikolić od 30.01.2019. godine, šteta zbog neostvarenog prinosa za 2016, 2017. i 2018. godinu, za kulturu žitarice i kupusa iznosi ukupno 402.009,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka Dragoljuba Pejčića od 02.12.2019. godine, ukupna šteta na parceli tužioca za utuženi period iznosi 123.516,00 dinara. Imajući u vidu da je tužilac izneo primedbe na navedeni nalaz i mišljenje veštaka i da je veštak Dragoljub Pejčić preminuo u toku postupka, prvostepeni sud je odredio da se drugi sudski veštak izjasni da li prihvata nalaz i mišljenje veštaka Dragoljuba Pejčića i ako prihvata, da se izjasni na navedene primedbe tužioca. Imenovani sudski veštak Gradimir Ćirić je dao svoj nalaz i mišljenje od 25.08.2020. godine, prema kojem visina štete u vidu izgubljene dobiti za utuženi period iznosi 380.080,00 dinara. Međutim, prvostepeni sud navedeni nalaz i mišljenje nije cenio, uz obrazloženje da veštak Gradimir Ćirić nije postupio po zadatku suda, već je samoinicijativno dao novi nalaz i mišljenje. Dati nalazi veštaka nisu prihvaćeni, utvrđenje o visini štete je izostalo, jer je sud presuđenje zasnovao na stavu o nepostojanju osnova tužbenog zahteva.

Naime, presudama nižestepenih sudova tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan, uz obrazloženje da tužilac nije dokazao da bi u 2016. godini uzgajao kupus i time ostvario dobit, a za 2017. i 2018. godinu ne ostvaruje pravo na naknadu štete, jer je dao saglasnost za izvođenje radova na izgradnji nasipa. Do gubitka dobiti na strani tužioca došlo je usled obavljanja opštekorisne delatnosti iz nadležnosti tuženih, za koju je dobijena dozvola nadležnih organa, zbog čega tužilac, u smislu člana 156. i 163. Zakona o obligacionim odnosima, ne može zahtevati naknadu štete prouzorkovane tom radnjom. Tužilac je u pismenoj formi dao pristanak za izvođenje radova, a u krajnjem ishodu celokupna površina tužiočevog zemljišta od 40 ari eksproprisana je u zakonom sprovedenom postupku i tužiocu je u postupku pred nadležnim sudom određena naknada tržišne vrednosti nepokretnosti, u skladu sa članom 58. Ustava RS i članom 42. Zakona o eksproprijaciji. Pored toga, površina tužiočevog obradivog zemljišta manja je od 40 ari, jer je usled promene toka Južne Morave deo zemljišta uništen i formiran sprud, te tužilac ne može potraživati naknadu štete za površinu prema stanju u javnim knjigama.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu štete nastale u periodu u kom je lišten bio mogućnosti da obradom ostvaruje prihode sa svog zemljišta, zbog radova vršenih u javnom interesu, pre izvršene eksproprijacije i ostvarene naknade za eksproprisano zemljište. Izjavom datom 01.03.2017. godine pred organom uprave, tužilac se nije odrekao prava na naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja zemljišta, niti je naknadu štete ostvario. Rešenjim donetim u vanparničnom postupku 12.03.2019. godine tužiocu je određena naknada za eksproprisano zemljište, ali ne i naknada štete zbog gubitka prihoda od poljoprivredne proizvodnje usled nemogućnosti obrađivanja pre izvršene eksproprijacije.

Zakonom o obligacionim odnosima (''Sl.list SFRJ'' broj 29/78, 39/85, 57/89 i "Sl. List SRJ" 31/93), propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Pri oceni visine izmakle kristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (član 189).

Shodno navedenom, izmakla korist je vid materijalne štete koju oštećeni trpi. Izmaklu korist čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što je sam oštećeni očekivao, već objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima.

Kod utvrđenog da su mašine u tužiočevu parcelu ušle 2016. godine, da je tužilac nakon žetve pšenice nameravao da sadi jesenji kupus, ali je odustao zbog izvođenja radova na nasipu, da je saglasnost da mašine uđu u njegovu parcelu dao tek 2017. godine, kada je tražio da dobije adekvatnu naknadu za parcelu ili drugu njivu iste površine i kvaliteta, da je predlog opštinskog pravobranioca za eksproprijaciju usvojen sredinom 2018. godine, a tužiocu naknada za eksproprisano zemljište određena rešenjem suda od 12.03.2019. godine, jasno proizlazi da je tužilac od ulaska mašina u parcelu sve do momenta eksproprijacije bio onemogućen da obavlja poljoprivrednu delatnost, po redovnom toku stvari da radova nije bilo i da njegov deo parcele nije prešao u svojinu drugotužene, kao korisnika eksproprijacije. S tim u vezi, činjenica da je tužiocu u vanparničnom postupku određena isplata naknade za eksproprisano zemljište, ne isključuje pravo tužioca da potražuje štetu u vidu izmakle koristi, usled nemogućnosti korišćenja navedenog dela parcele, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi.

Prvostepeni sud je na okolnost visine pričinjene štete odredio izvođenje dokaza veštačenjem. Imenovani veštak Aleksandra Nešić Nikolić je svoj nalaz i mišljenje dala 30.01.2019. godine. Stranke su iznele primedbe na nalaz veštaka i nakon izjašnjenja veštaka predložile da se odredi novo veštačenje. Za novo veštačenje sud je odredio veštaka Dragoljuba Pejčića koji je nalaz dostavio, a u međuvremenu preminuo. Prvostepeni sud je rešenjem od 03.08.2020. godine odredio veštaka Gradimira Ćirića sa zadatkom da se izjasni da li prihvata nalaz i mišljenje veštaka Dragoljuba Pejčića, te ako prihvata, da se izjasni na primedbe tužioca. Očigledno je veštak Gradimir Ćirić dao drugačiji nalaz u odnosu na prethodno veštačenje. Kako je njegov nalaz, u kojem je visinu štete obračunao u ukupnom iznosu od 380.080,00 dinara, u bitnom različit od nalaza veštaka Dragoljuba Pejčića koji je visinu štete obračunao u ukupnom iznosu od 123.516,00 dinara, ali i u odnosu na nalaz i mišljenje veštaka Aleksandre Nešić Nikolić, prema kojem ukupna visina štete iznosi 402.009,00 dinara, to je trebalo naložiti veštacima Gradimiru Ćiriću i Aleksandri Nešić Nikolić da usaglase svoje nalaze, što je sud propustio da učini i sveobuhvatno raspravi pitanje obima i visine štete, koja je predmet tužbenog zahteva tužioca.

Zbog navedenog, odluke nižestepenih sudova su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić