Dopunskom presudom istog suda P 109/2017 od 01.04.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da tužilja ima pravo svojine po osnovu bračne tekovine sa tuženim BB na ½ osnovnih i pomoćnih priključnih poljoprivrednih mašina koje su navedene u izreci dopunske presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2335/19 od 23.09.2020. godine, koja je doneta nakon održane rasprave pred tim sudom, usvojena je žalba tužilje, pa se presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 109/2017 od 02.04.2018. godine ukida u pobijanom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu – stav četiri izreke, ukida se dopunska presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 109/2017 od 01.04.2019. godine, a tužbeni zahtev tužilje se delimično usvaja, pa se utvrđuje da tužilja ima pravo svojine po osnovu bračne tekovine sa tuženim BB na ½ nepokretnosti koje su navedene u presudi, zatim na ½ novčanog iznosa od 29.646,57 dinara sa kamatom na ime uvećane tržišne vrednosti kuće u ..., koji se iznos obavezuje tuženi BB da tužilji isplati u roku od 15 dana, zatim, da je vlasnik na ½ osnovnih i priključnih poljoprivrednih mašina koje su navedene u presudi, potom na ¼ dela poljoprivrednih mašina koje su takođe opisane i da ima pravo svojine na ½ nepokretnosti koje su navedene u presudi. Preko dosuđenog iznosa tužbeni zahtev tužilje se odbija kao neosnovan i to preko ½ novčanog iznosa od 29.646,57 dinara sa kamatom, a do traženih 681.000,00 dinara sa kamatom, zatim na ½ novčanog iznosa od 221.325,00 dinara na ime vrednosti stočnog fonda zajedničkog domaćinstva sa kamatom, ½ novčanog iznosa od 567.500,00 dinara na ime vrednosti putničkih automobila, ½ novčanog iznosa od 9.959.625,00 dinara na ime prihoda od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, potom na ½ dela osnovnih i priključnih poljoprivrednih mašina navedenih u presudi, potom preko ¼ a do tražene ½ vlasništva na poljoprivrednim mašinama koje su navedene, zatim u delu kojim je traženo da se tuženi BB obaveže da tužilji isplati zakonsku kamatu na novčani iznos od 29.646,57 dinara za period koji je naveden, te da joj isplati isplati novčani iznos preko 25.590,00 dinara do traženih 5.555.870,00 dinara sa kamatom i u delu kojim je traženo da se tuženi BB može osloboditi fizičke deobe navedenih stvari ukoliko tužilji isplati 3.021.937,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u roku od 15 dana. Tuženi su obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 259.073,66 dinara sa kamatom, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 48.750,00 dinara u roku od 15 dana, a odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ukazuju da je drugostepeni sud u svojoj presudi praktično dva puta odlučio o zahtevu za svojinu na ½ nepokretnosti i to najpre alinejom 1 stava 2, a potom i alinejom 6 istog stava izreke presude, što sudsku odluku u tom delu čini nerazumljivom. Na taj način, tuženi u reviziji ukazuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ali se iz tih razloga po članu 407. ZPP revizija ne može izjaviti. Stoji činjenica da je predmet odlučivanja po navedene dve alineje drugog stava izreke presude drugostepenog suda ista nepokretnost, ali pored utvrđenja prvom alinejom, druga alineja sadrži i odredbu o pravu uknjižbe, kao i da se to pravo odnosi i na tužene VV i GG. Otuda, po mišljenju ovog suda, povreda postupka na koju se ukazuje u ovom delu nije od značaja za pravilno odlučivanje u ovom postupku. Takođe, nije prihvatljiv ni stav revizije da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, a koja se odnosi na to da drugostepeni sud nije izveo sve dokaze koje su tuženi predlagali u postupku, naročito građevinske veštačenje na okolnost utvrđivanja udela tuženog u sticanju spornih nepokretnosti, jer prema sadržini zapisnika koji je sačinjen na raspravi pred prvostepenim sudom 19.03.2018. godine i pred drugostepenim sudom od 23.09.2020. godine punomoćnici stranaka nisu imali novih predloga za izvođenje dokaza, odnosno saglasili su se da se pročitaju iskazi stranaka i svedoka koji nisu saslušani pred drugostepenim sudom, kao i da se izvrši uvid u pismenu dokumentaciju priključenu spisima, što je drugostepeni sud uradio nakon čega je rasprava zaključena.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od strane drugostepenog suda tužilja i tuženi BB su zaključili brak 30.04.1978. godine u ..., a brak je razveden presudom od 03.07.2012. godine. Po zaključenju braka, supružnici su živeli u ... u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima tuženog BB do 1985. godine, a u tom periodu su rođene i ćerke tužilje i tuženog BB i to najpre ... godine tužena VV, a ... godine i tužena GG. U vreme zaključenja braka tuženi BB je bio zaposlen u ... koji je predstavljao deo ..., gde je radio sve do 1991. godine, kada je otišao u ..., dok se od 2005. godine isključivo bavio poljoprivredom. Tužilja se 25.12.1979. godine zaposlila u radnoj organizaciji „...“ gde je radila do 08.01.2011. godine, kada joj je utvrđeno pravo na invalidsku penziju. U toku trajanja zajednice života u braku tužilja je vodila domaćinstvo, brinula se o deci, a odlazila je i na pijacu kako bi prodavala meso, jaja i rezance koje je njen otac kupovao u ..., sa izuzetkom perioda kada je bila operisana i oporavljala se nakon operacije, kada je tuženi BB angažovao treće lice na tri-četiri meseca kako bi se brinula o tužilji i obavljala kućne poslove. Od sredstava koja su dobijena od oca tuženog BB 1972. godine, tužilja i on su kupili plac u ... kada su počeli da na tom placu grade kuću. Meterijal za gradnju kuće obezbedio je otac tuženog, majstori su plaćeni za zidanje kuće, dok su svi ostali poslovi obavljali od strane tuženog BB uz angažovanje mobe, prijatelja, kumova i porodice. U kuću su se tužilja i tuženi BB uselili 1985. godine i u njoj živeli do 1989. godine, kada su je prodali za 50.000 australijskih dolara. Potom su supružnici kupili staru kuću sa velikim placem u ... u ulici ... broj ... u kojoj kući su parnične stranke sa porodicom živele tokom trajanja izgradnje nove kuće na navedenom placu. Nova kuća je građena uz finansijsku pomoć roditelja tuženog BB, dok su majstori plaćeni samo za njeno malterisanje, a preostale radove je izvodio tuženi BB uz pomoć prijatelja, svog oca, kao i uz povremenu pomoć oca tužilje. Tužilja je prilikom izgradnje navedene kuće pomagala tako što je spremala hranu majstorima, a sporadično je pružala i pomoć prilikom izvođenja nekih drugih radova. Opisane nepokretnosti upisane su u list nepokretnosti broj ... za KO ... i to kao kp. broj ..., gradsko građevinsko zemljište površine 8,82 ara sa zgradom, a što u prirodi predstavlja porodičnu stambenu zgradu sa dvorištem i baštom. Tuženi BB je 23.12.2011. godine sa tuženima GG i VV zaključio ugovor o poklonu kojim je ćerkama poklonio po ½ nepokretnosti koje su navedene u listu nepokretnosti ... za KO ..., a tužilja u tom ugovoru nije navedena kao ugovorna strana, niti stoji njena pismena saglasnost u vezi učinjenog poklona. O poklonu tužilja je saznala od starije ćerke. Dok su tužilja i tuženi BB živeli u porodičnoj kući roditelja tuženog u ..., na toj kući su vršeni određeni radovi u vezi sa nabavkom, transportom i postavljanjem laminata na pod trpezarije i neki drugi radovi. U njihovom izvođenju je učestvovala i tužilja, a ti radovi nemaju karakter trajnog ulaganja, osim postavljanja laminata čime je uvećana vrednost kuće za 250 evra. Tužilja i tuženi BB su u toku zajednice stekli dva automobila, posedovali su stočni fond, tuženi BB je od svog oca i strica nasledio osnovne i priključne poljoprivredne mašine koje su navedene u odluci nižestepenog suda, a tokom trajanja zajednice BB je stekao i druge poljoprivredne mašine, a bavio se od 2005. godine isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, s tim što je obrađivao svoju zemlju, a uzimao je u zakup i zemlju trećih lica. Veštačenjem u postupku su utvrđeni prihodi od poljoprivrednih kultura, pšenice, kukuruza, suncokreta.

Tužilja je u ovoj parnici tražila da se prema tuženima utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB suvlasnik na ½ od: nepokretnosti u ... upisanoj u list nepokretnosti broj ... za KO ..., novčanih sredstava, osnovnih i priključnih poljoprivrednih mašina, kućnih aparata i mašina, pokretnih stvari u domaćinstvima u ... i ... . U odnosu na taj zahtev Osnovni sud u Zrenjaninu je odlučio presudom od 16.04.2014. godine, istu je Apelacioni sud u Novom Sadu po žalbi presudom od 13.07.2015. godine delimično preinačio, a delimično ukinuo, dok je Vrhovni kasacioni sud svojom revizijom Rev 2087/2015 od 19.10.2016. godine ukinuo prvostepenu presudu u jednom delu, a u drugom delu istu odbacio kao nedozvoljenu. U ponovnom postupku nižestepeni sudovi su doneli odluke kako je ranije navedeno, s tim što je Apelacioni sud u Novom Sadu svoju odluku doneo po održanoj raspravi i ista je predmet revizijskog odlučivanja. U svojoj odluci, drugostepeni sud je najpre zauzeo stav da ugovor o pokloni koji su tuženi međusobno zaključili, a koji se odnosi na nepokretnosti u ... u odnosu na tužilju ne proizvodi pravno dejstvo, s obzirom da se radilo o imovini koja je stečena u braku između tužilje i tuženog BB, a za raspolaganje tom imovinom tuženi BB nije imao saglasnost tužilje. Otuda i ta imovina ima status zajedničke imovine stečene u bračnoj zajednici, a kada se radi o učešću suvlasnika u sticanju te imovine, drugotepeni sud je našao da je doprinos tužilje i tuženog BB podjednak, s obzirom da tuženi nije dokazao učešće posebne imovine u sticanju iste.

Pravilno je zaključio drugostepeni sud da ugovor o poklonu, koji su tuženi zaključili, a koji se odnosi na imovinu koja je stečena u braku između tužilje i tuženog BB ne obavezuje tužilju u situaciji kada je zaključen bez njene saglasnosti. Na takav stav upućuje odredba člana 174. stav 3. Porodičnog zakona, po kojoj supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Revizija insistira na tome da je tužilja bila upoznata i saglasna sa zaključenjem navedenog ugovora, ali je drugostepeni sud ocenom izvedenih dokaza pravilno zaključio da tuženi tu činjenicu nisu dokazali. Revizija neosnovano ističe da tužilja u toku postupka nikada nije navela da je za zaključenje ugovora saznala od ćerke kada je trebalo da se zaključi, odnosno potpiše navedeni ugovor, jer na zapisniku o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom od 18.11.2013. godine kada je saslušana tužilja kao parnična stranka upravo je tu činjenicu navela. Na istom ročištu za glavnu raspravu tuženi BB je u odnosu na navedeno pitanje isticao da su postojali pregovori u vezi kuće u ..., te da je na kraju tužilja pristala da se ista prepiše deci kojoj će ionako pripasti, da je nakon toga on angažovao stručno lice da sačini ugovor i tada su ugovor potpisali tuženici, ali u tom ugovoru nema tužilje, kao učesnika, na strani poklonodavca s obzirom na činjenicu da je predmetna kuća nesumnjivo stečena u bračnoj zajednici i da u određenom delu mora da predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova shodno članu 171. stav 1. Porodičnog zakona. Isti Zakon, u članu 170. stav 2. ustanovljava zakonsku pretpostavku o podjednakom udelu supružnika u zajedničkoj imovini, a da se veći udeo jednog od supružnika u njenom sticanju može utvrđivati ukoliko postoji razlika u ostvarenim prihodima, vođenju poslova u domaćinstvu, staranja o deci i staranja o imovini, te drugim okolnostima od značaja za održavanje ili uvećanja vrednosti, te da se dakle utvrđuje pravilo o teretu dokazivanja kada se radi o drugačijem udelu supružnika u zajedničkoj imovini. U odnosu na to pitanje, pravilno je našao drugostepeni sud da tuženi BB nije u postupku pružio dokaze o učešću njegove posebne imovine u sticanju spornih nepokretnosti u ... . Pri tome, nije sporno da je u toku postupka utvrđeno da je određeni iznos novčanih sredstava ostvaren prodajom prethodno postojeće kuće u kojoj nesumnjivo postoji posebna imovina tuženog BB, ali da bi sud mogao to da vrednuje neophodno je da se utvrdi vrednost te imovine, a kako to i u reviziji tuženi ističu. Međutim, upravo taj dokaz u postupku nikada nije izveden, niti je tužena strana na izvođenju tog dokaza, a kako je ranije navedeno institirala, odnosno isti predlagala. Ona jeste predlagala izvođenje tog dokaza u toku postupka, ali je na kraju na zaključenoj raspravi na način kako je to napred navedeno od izvođenja tog dokaza odustala.

S obzirom da se ostalim navodima u reviziji uglavnom analiziraju izvedeni dokazi u cilju drugačijeg zaključivanja, a što se iz svega napred navedenog ne može prihvatiti, ovaj sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić