Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi prvog reda je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog prvog reda neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja i tuženi drugog reda su bili u bračnoj zajednici od 1989. godine do 2014. godine, kada je zajednica faktički prekinuta. Tuženi drugog reda je osnivač privrednog društva „GG“ DOO. Zakonski zastupnik tuženog prvog reda DD bio je sa tužiljom i tuženim drugog reda u dugogodišnjim poslovnim, kao i rodbinskim i kumovskim odnosima. U toku 2008. godine tuženi drugog reda i tužilja zatražili su od zakonskog zastupnika tuženog prvog reda pozajmicu u iznosu od preko 8.000.000,00 dinara za privredno društvo „GG“ DOO koje je osnovao tuženi drugog reda. Između tuženog prvog reda i privrednog društva „GG“ DOO zaključen je Ugovor o zajmu dana 19.11.2008. godine. Dogovor je bio da se tuženom prvog reda pozajmljeni novčani iznos vrati iz sredstava kredita, koji je trebalo da bude odobren privrednom društvu „GG“ DOO. Kako zajam nije vraćen na dogovoreni način jer privrednom društvu „GG“ DOO nije odobren kredit, privredna društva BB DOO (tuženi prvog reda), „GG“ DOO i tuženi drugog reda kao jemac zaključili su dana 18.06.2010. godine Ugovor o regulisanju međusobnih potraživanja. U ugovoru je konstatovano da privredno društvo „GG“ DOO duguje tuženom prvog reda iznos od 80.310,00 evra i da se radi obezbeđenja izvršenja obaveze upisuje hipoteka na lokalu br. ... na parceli ... KO ..., koji je vanknjižno vlasništvo tuženog drugog reda kao hipotekarnog dužnika. Istog dana zaključen je i Ugovor o hipoteci između tuženog prvog reda kao hipotekarnog poverioca i tuženog drugog reda kao hipotekarnog dužnika, kojim je ustanovljena hipoteka na navedenom poslovnom prostoru. Ugovorom je obezbeđeno potraživanje tuženog prvog reda u iznosu od 113.035 evra. Kako privredno društvo „GG“ DOO nije ispunilo obaveze po osnovu Ugovora o regulisanju međusobnih potraživanja, tuženi prvog reda je pokrenuo izvršni postupak radi namirenja svog potraživanja, u kom je tuženom prvog reda kao izvršnom poveriocu dodeljena nepokretnost koja je ovde predmet tužbenog zahteva. Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Novom Sadu P 3595/17 od 06.06.2017. godine utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim stekla pravo svojine i pravo korišćenja sa udelom ½ dela na nepokretnostima koje su predmet tužbenog zahteva, odnosno koje su bile predmet Ugovora o hipoteci. Navedena presuda postala je pravnosnažna dana 18.06.2017. godine.

Prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužilje da se utvrdi da je ništav zaključeni Ugovor o hipoteci. Prvostepeni sud je stanovišta da je Ugovor o hipoteci zaključen u momentu kada je tuženi drugog reda bio isključivi vanknjižni vlasnik te nepokretnosti, dok je tužilji tek presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od 06.06.2017. godine utvrđeno pravo svojine i pravo korišćenja u ½ dela na nepokretnosti koja je predmet hipoteke. Navedeno nije smetnja za namirenje potraživanja hipotekarnog poverioca jer hipoteka prati nepokretnost. Tuženi prvog reda ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u istinitost i pouzdanost podataka o nepokretnosti, pri čemu je tužilja izvesno bila upoznata kako sa sačinjenjem ugovora o zajmu, tako i sa sadržinom zaključenog ugovora o hipoteci.

Drugostepeni sud ne prihvata takvo pravno stanovište prvostepenog suda. Drugostepeni sud nalazi da je zaključeni Ugovor o hipoteci protivan odredbi člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci, kojom je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Tuženi drugog reda shodno tome nije mogao samostalno konstituisati hipoteku na celoj nepokretnosti pa je na taj način postupio protivno odredbama člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci i čl. 174. stav 1, 2. i 3. Porodičnog zakona, koji nedostatak nije mogao biti otklonjen prećutnim saglašavanjem ili naknadnim odobrenjem od strane tužilje. Imajući u vidu da je zakonski zastupnik tuženog prvog reda bio u dugogodišnjem poslovnom i prijateljskom odnosu sa tužiljom i tuženim drugog reda, drugostepeni sud je stanovišta da je mogao imati saznanje da je založena nepokretnost stečena za vreme trajanja braka tužilje i tuženog drugog reda i da shodno tome predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prvostepena presuda ukinuta je i odbačena tužba u delu zahteva da se naloži Republičkom geodetskom zavodu da izvrši brisanje založnog prava, uz obrazloženje drugostepenog suda da takav zahtev ne spada u sudsku nadležnost.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Shodno odredbi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/2005), zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. U skladu sa stavom 3. iste odredbe supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Zajedničkom imovinu, shodno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, smatra se imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. U toku postupka je utvrđeno da su tužilja i tuženi drugog reda bili u bračnoj zajednici do 2014. godine, odnosno da su bili u bračnoj zajednici u vreme zaključenja ugovora o hipoteci. Takođe je utvrđeno da je označena nepokretnost, koja je bila predmet ugovora o hipoteci, stečena na osnovu Ugovora o suinvestiranju i zajedničkoj izgradnji od 19.01.2000. godine, koji je zaključen između ĐĐ kao investitora i tuženog drugog reda kao suinvestitora. Činjenica da je navedena nepokretnost zajednička svojina tužilje i tuženog drugog reda utvrđena je i pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3595/2017 od 06.06.2017. godine. Kako je u pitanju zajednička svojina tužilje i tuženog drugog reda, kao bračnih supružnika, hipoteka na predmetnim nepokretnostima je u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.115/2005) mogla biti zasnovana samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (tužilje i tuženog drugog reda). Ugovor o hipoteci koji je zaključen protivno citiranim zakonskim odredbama ništav je, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Revizijom tuženog prvog reda osporava se pravilnost primenjenog materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi. Revident ističe da on ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u istinitost i pouzdanost podataka o nepokretnostima upisanim u Katastar nepokretnosti, te da nije znao niti mogao znati da se radi o nepokretnosti koja se nalazi u režimu zajedničke svojine. Osim toga, revident ukazuje da je tužilja nesporno znala, odnosno bila upućena u zaključenje i sadržinu navedenog ugovora o hipoteci, te je postojala njena saglasnost za zasnivanje hipoteke jer je aktivno učestvovala u ovom pravnom poslu. Stanovišta je da je tužilja pravo svojine na označenoj nepokretnosti stekla naknadno, nakon zaključenja Ugovora o hipoteci, pa se time ne dira u pravo tuženog prvog reda kao hipotekarnog poverioca da se namiri iz založena nepokretnost jer je hipoteka vezana za nepokretnost. Ističe da ništavost jedne ugovorne odredbe ne povlači i ništavost celog ugovora u smislu odredbe člana 105. ZOO, pa tužilja nema pravni interes da traži utvrđenje ništavosti u pogledu dela nepokretnosti koji je svojina tuženog drugog reda.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje iznete revizijske navode tuženog prvog reda neosnovanim.

Načelo pouzdanja u podatke o nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti iz čl. 63 Zakona o državnom premeru i katastru i pravilo da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja ne može se primeniti u konkretnom slučaju. Navedeno iz razloga što predmetna nepokretnost u vreme zaključenja Ugovora o hipoteci nije bila upisana u Katastar nepokretnosti. To je konstatovano i u Ugovoru o hipoteci, u kom se navodi da je predmet hipoteke nepokretnost koja predstavlja vanknjižno vlasništvo tuženog drugog reda kao hipotekarnog dužnika. Štaviše, pomenuto načelo ne bi se moglo primeniti na tuženog prvog reda, odnosno njegovog zakonskog zastupnika koji je sa tužiljom i tuženim drugog reda bio u dugogodišnjim prijateljskim i kumovskim odnosima. On je osnovano mogao pretpostaviti da je predmetna nepokretnost u zajedničkoj svojini tužilje i tuženog drugog reda budući da je znao da su u vreme zasnivanja hipoteke tužilja i tuženi drugog reda bili u braku. Neosnovan je i revizijski navod da se tužilja saglasila sa zasnivanjem hipoteke jer je aktivno učestvovala u zaključenju tog pravnog posla. Niko ne može dati saglasnost za zaključenje ništavog pravnog posla. Saglašavanje sa ništavim pravnim poslom ne lišava ga sankcije ništavosti. Nasuprot revizijskom navodu tuženog prvog reda, tužilja nije naknadno postala vlasnik hipotekovane nepokretnosti, pa nema mesta primeni pravila da hipoteka prati nepokretnost, u skladu sa odredbom čl. 2. Zakona o hipoteci, u vezi odredbe člana 155. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tužilja je bila vlasnik (zajedničar) predmetne nepokretnosti i u vreme zasnivanja hipoteke jer je u pitanju nepokretnost koja je stečena u toku trajanja braka. Presudom od 06.06.2017. godine je samo konstatovano, odnosno verifikovano pravo svojine tužilje na toj nepokretnosti. Ne može biti reči o ništavosti pojedine ugovorne odredbe jer je ugovor o hipoteci, zaključen bez saglasnosti svih zajedničara, ništav. Time se međutim ne dira u pravo tuženog prvog reda da na drugi način namiri svoje potraživanje prema tuženom drugog reda. Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je stanovišta da se njima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane drugostepene presude.

U skladu sa iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tuženog prvog reda kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić