Rev 10049/2022 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 10049/2022
14.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 338/21 od 15.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Višeg suda u Čačku Gžrr 338/21 od 15.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog izreke presude Višeg suda u Čačku Gžrr 338/21 od 15.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 426/19 od 25.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjene u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I 117/15 isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 1482/09 od 26.10.2009. godine, u pojedinačnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, kao i 12.036,40 dinara bez kamate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 75.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 338/21 od 15.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu dosuđene visine naknade imovinske štete i rešenje o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na dosuđenu kamatu, tako što je obavezana tužena da tužilji na svaki pojedinačni novčani iznos dosuđen ovim stavom izreke plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 28.08.2019. godine, pa do isplate, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila isplatu kamate za period počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do 27.08.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u odbijajućem delu odluke o kamati iz stava drugog izreke, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kojom je tužena obavezana da navedenu naknadu plati. O ovom pravu tužilje i o dospelosti zakonske zatezne kamate na taj iznos novčane naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava u pogledu perioda dosuđene zakonske zatezne kamate. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana 28. ZPP, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odbijajućeg dela odluke o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje koje ne čini njeno glavno potraživanje. S obzirom da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, to činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu za kamatu kao sporednom traženju ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se u ovom slučaju dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić