U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužioca D.L.1 iz B., čiji su punomoćnici B.V. i M.J.V., advokati iz B., protiv tuženog mal. D.L.2 iz U., čiji je zakonski zastupnik majka S.V. iz U., čiji su punomoćnici R.T. i B.T., advokati iz U., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 117/2016 od 24.02.2016. godine, na sednici održanoj 15.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 117/2016 od 24.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Ubu, presudom P2 90/15 od 10.12.2015. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se izmeni presuda Osnovnog suda u Ubu P2 627/13 od 05.05.2014. godine, u delu koji se odnosi na njegov utvrđeni doprinos u izdržavanju mal. tuženog D.L.2, tako što bi mesečno na ime doprinosa izdržavanja plaćao 15% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koju ostvaruje kao zaposleni u Preduzeću Ž.S. AD iz B., počev od 25.07.2015. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, umesto dosuđenog doprinosa izdržavanja po navedenoj presudi od 35% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, koju ostvaruje kao zaposleni u Preduzeću Ž.S. AD iz B. (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 15.000,00 dinara (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž2 117/2016 od 24.02.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Ubu P2 90/15 od 10.12.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Nema ni bitne povrede iz člana 8. a u vezi člana 374. stav 1. na koju se ukazuje da je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Međutim, zbog bitne povrede iz člana 8. ZPP učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da nije propisana kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Ubu P2 627/13 od 05.05.2014. godine, tužilac je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje svog maloletnog deteta, plaća mesečno 35% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje ostvaruje u Preduzeću Ž.S., AD B., počev od 02.12.2013. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Istom presudom, tužilac je obavezan da zakonskoj zastupnici maloletnog deteta na ime sticanja bez osnova, za njeno učešće u izdržavanju maloletnog sina za period od 04.12.2006. godine, zaključno sa novembrom 2013. godine, plati pojedinačno opredeljene mesečne iznose za taj period, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Tužiocu se na osnovu navedene odluke, putem administrativne zabrane skida 2/3 od zarade tako da mu od plate ostaje minimalni iznos za sopstveno izdržavanje, koji iznos nije dovoljan da podmiri i potrebe sina P. rođenog .... godine iz prethodnog braka sa S.L.. Ovaj brak je razveden presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 3685/03 od 11.11.2004. godine i tužilac je obavezan da doprinosi u izdržavanju tada mal. Predraga 7% svoje bruto zarade i to uplatom iznosa na tekući račun zakonske zastupnice deteta. Njegov sin P. je sada punoletan, student je V.ž.š.s.s., za koju školarina iznosi 80.000,00 dinara, uz mogućnost plaćanja osam rata, koja je za školsku 2014. i 2015. godinu dospela 10.05.2015. godine. Tužilac živi u službenom stanu Preduzeća za koji mesečno plaća zakupninu 1.100,00 dinara i 1.200,00 dinara, a u kom stanu režijski troškovi iznose 15.000,00 dinara. Tužilac je 24.04.2014. godine, operisao tumor pljuvačnih žlezda i bio je nekoliko meseci na bolovanju. Tužilac je i dalje zaposlen u istom preduzeću, koje je promenilo naziv u I.Ž.S., sa istim mesečnim primanjima koja iznose oko 50.000,00 dinara. Tužiočeva primanja su opterećena vraćanjem pozajmice firmi i u narednih šest meseci, koju je uzeo pre pet meseci u iznosu od 60.000,00 dinara i kreditom koji je podigao u E.b. 03.07.2013. godine, na iznos od 960.000,00 dinara, sa mesečnom ratom od 16.000,00 dinara u narednih osam godina. Maloletni D.L.2 je rođen .... godine, ide u ... razred Osnovne škole i živi sa majkom u U., koja je zaposlena i sada u Preduzeću Ž.S., sa mesečnim primanjem od oko 50.000,00 dinara i nema drugu zakonsku obavezu izdržavanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio izmenu presude Osnovnog suda u doprinos u izdržavanju maloletnog tuženog, tako što bi mesečno na ime doprinosa za izdržavanje plaćao 15% umesto 35% od zarade umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje ostvaruje kao zaposleni u Preduzeću Ž.S. AD iz B., počev od 27.05.2015. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi.

Naime, odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15), je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Odredbom člana 164. ovog zakona, da, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema tome, pravilan je zaključak drugostepenog suda da kako je od momenta pravnosnažnosti prethodne odluke 13.11.2014. godine, kada je utvrđena obaveza izdržavanja i do pokretanja postupka u ovoj parnici 25.07.2015. godine, prošlo manje od godinu dana, da nema promenjenih okolnosti na strani tužioca, zbog kojih bi se smanjila utvrđena visina izdržavanja.

Dakle, po oceni ovog suda, imajući u vidu potrebe tuženog, kao maloletnog deteta i poverioca izdržavanja, s obzirom na njegov kalendarski uzrast i druge utvrđene okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja na strani tuženog i mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja, da je zaposlen, da ima još jednu zakonsku obavezu izdržavanja prema punoletnom sinu P. koji je na redovnom školovanju u visini od 7% od bruto zarade, i druge utvrđene okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja na strani tužioca, to nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni odredbi člana 160, 161, 162, 164. Porodičnog zakona.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.