Prema stanju spisa i utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u poslovnom odnosu sa Zdravstvenom ustanovom „Ostrog“ Specijalnom bolnicom za srce i krvne sudove Beograd, po osnovu ugovora o korišćenju ugostiteljskih usluga zaključenog 16.08.2013. godine. S obzirom da Zdravstvena ustanova nije izvršila svoje obaveze, tužilac je protiv iste Privrednom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje, koji sud je doneo rešenje o izvršenju 31.10.2013. godine i odredio izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Na predlog tužioca Privredni sud u Beogradu je zaključkom od 26.05.2015. godine odredio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju od 31.10.2013. godine radi naplate novčanog potraživanja u visini od 6.148.436,33 dinara i zabranio tuženoj, kao dužniku izvršnog dužnika da potraživanje izmiri izvršnom dužniku, a izvršnom dužniku da potraživanje naplati ili njime raspolaže u korist trećih lica ili svog dužnika. Isti sud je zaključkom od 27.10.2015. godine preneo potraživanje izvršnog dužnika prema tuženoj u korist tužioca, radi naplate potraživanja tužioca. Tužilac je obavestio tuženu o izvršenom prenosu i pozvao je da izvrši plaćanje. S obzirom da tužena nije odgovorila na njegov poziv, tužilac je podneo ovu tužbu tražeći da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 6.148.436,33 dinara sa kamatom. Tužbu je podneo Višem sudu u Beogradu, smatrajući da je isti nadležan, jer je ugovorom o pružanju medicinskih usluga zaključenim između Zdravstvene ustanove „Ostrog“ Specijalne bolnice za srce i krvne sudove Beograd i tužene, članom 18. ugovorena nadležnost suda u Beogradu i primena pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije. Tužena je podneskom od 01.11.2016. godine obavestila sud da se poziva na jurisdikcioni imunitet strane države pred sudom države prijema i da ne pristaje da sudi sud Republike Srbije.

Ugovorom o pružanju medicinskih usluga zaključenog 04.02.2013. godine između tužene i Zdravstvene ustanove „Ostrog“ Specijalne bolnice za bolesti srca i krvnih sudova Beograd, članom 18. ugovoreno je da u slučaju da se između ugovornih strana pojave bilo kakvi problemi u tumačenju i realizaciji ugovora pokušaće se sporazumno rešenje, a ukoliko se u tom ne uspe ugovara sa nadležnost suda u Beogradu i primena pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno se prvostepeni sud oglasio nenenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu, a drugostepeni sud pravilno potvrdio ovo rešenje, pravilnom primenom člana 16. stav 3. ZPP.

Članom 49. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“, br. 43/82 I 72/82 – ISPR, „Službeni list SRJ“, br. 46/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon), propisano je da se stranke mogu sporazumeti o nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije ako je bar jedna stranka jugoslovenski državljanin ili pravno lice sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Prema citiranoj odredbi zakona stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti domaćeg suda pod određenim uslovima, koji sporazum je procesne prirode, a pravo merodavno za ocenu njegovog dejstva je pravo države suda u vezi čije su se nadležnosti stranke sporazumele. Prema članu 65. ZPP, sporazum o ugovaranju mesne nadležnosti nekog suda koji po redovnom toku stvari ne bi bio nadležan za suđenje, ima pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji proističu iz određenog pravnog odnosa i isti mora biti priložen uz tužbu, odnosno uz prigovor nenadležnosti. Ugovorom o pružanju medicinskih usluga koji je zaključen između tužene i Zdravstvene ustanove „Ostrog“ Specijalne bolnice za bolesti srca i krvnih sudova Beograd, članom 18. ugovorena je nadležnost suda u Beogradu i primena pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije, u slučaju da se između ugovornih strana pojave problemi u realizaciji ugovora. Iz navedenog sledi da sporazum o nadležnosti suda u Beogradu zaključen između tužene i Zdravstvene ustanove „Ostrog“ Specijalne bolnice za bolesti srca i krvnih sudova Beograd u slučaju spora ima pravno dejstvo samo između ugovornih strana (inter partes), a i ne prema tužiocu, kome je u izvršnom postupku preneto potraživanje jedne ugovorne strane - Zdravstvene ustanove „Ostrog“ Specijalne bolnice za bolesti srca i krvnih sudova Beograd, s obzirom da se nadležnost suda u Beogradu odnosi na određeni spor u slučaju da se između ugovornih strana pojave problemi u realizaciji tog ugovora, sa kojih razloga se tužilac ne može pozivati na taj sporazum, odnosno da je nadležan da u ovom sporu sudi sud u Beogradu.

Članom 25. stav 1. ZPP, propisano je da u pogledu nadležnosti domaćih sudova za suđenje strancima koji uživaju imunitet u Republici Srbiji i za suđenje stranim državama i međunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera važe pravila međunarodnog prava. Članom 26. stavom 1. ZPP, propisano je da je domaći sud nadležan za suđenje, ako je njegova nadležnost za spor sa međunarodnim elementom izričito predviđena zakonom ili međunarodnim ugovorom, a stavom 2. da ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova, domaći sud je nadležan za suđenje u toj vrsti sporova i ako njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda. Prilikom ocene ispunjenosti procesnih uslova za postupanje po tužbi, odnosno prilikom ocene postojanja međunarodne nadležnosti suda Republike Srbije, pre primene člana 26. ZPP, ukoliko se postavi pitanje imuniteta tuženog, treba primeniti član 25. ZPP. Pod pravilima međunarodnog prava podrazumevaju se odredbe međunarodnih ugovora, međunarodni običaji i opšte prihvaćena načela međunarodnog prava, a Republika Srbija nije ratifikovala nijedan međunarodni ugovor kojim se reguliše pitanje sudskog imuniteta stranih država. U ovoj vrsti spora nije zakonom ili međunarodnim ugovorom izričito predviđena nadležnost domaćeg suda.

Članom 50. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da kad nadležnost suda Savezne Republike Jugoslaviije zavisi od pristanka tuženog da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije, smatra se da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu, odnosno prigovora na platni nalog, nije osporio nadležnost, ili se upustio u raspravljanje.

Tužena nije dala pristanak da sudi domaći sud, već se pozvala na imunitet, pa kako iz toga sledi da tužena nije dala pristanak, niti se upustila u spor onako kako je to propisano članom 50. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (podnošenjem odgovora na tužbu, prigovora na platni nalog, nije osporila nadležnost ili se upustila u raspravljanje), to za rešavanje spora nije nadležan domaći sud, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. S obzirom da za rešavanje spora nije nadležan domaći sud, to se prvostepeni sud pravilnom primenom člana 16. stav 3. ZPP, po službenoj dužnosti oglasio nenadležnim, ukinuo sprovedene radnje i odbacio tužbu.

Stoga su neosnovani navodi revizije.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na to da troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni radi vođenja parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić