.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 10101/2022
28.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković, advokat iz .., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Svetozar Nedeljković, advokat iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ... i ŽŽ iz ..., koga zastupa staratelj ZZ, zaposlena u Centru za socijalni rad “Trstenik” u Trsteniku, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2557/21 od 22.02.2022. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2557/21 od 22.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2557/21 od 22.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 149/21 (18) od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženima VV, GG, ĐĐ, ŽŽ, DD i EE utvrdi da je tužilja postala vlasnik nepokretnosti k.p. ... KO ..., u potesu zv. „...“ po kulturi voćnjak treće klase, u površini 9,77 ari, po LN ... KO ..., te da tuženi budu dužni da priznaju i trpe da se tužilja upiše kao vlasnik ove nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Trsteniku, i bez njihovog prisustva i saglsanosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženima BB, VV, GG, ĐĐ, ŽŽ i DD utvrdi da je tužilja postala vlasnik neppokretnosti i to severoistočnog dela k.p. ... KO ..., u potesu zv. „...“, po kulturi njiva 4 klase, ukupne površine 30,25 ari, po LN ... Ko ..., u merama i granicama bliže navedenim kao u izreci, te da tuženi budu dužni da priznaju i trpe da se tužilja upiše kao vlasnik ove nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Trsteniku, i bez njihovog prisustva i saglasnosti. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima BB, VV, GG i DD na ime troškova postupka isplati 244.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2557/21 od 22.02.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, jer je predmet tražene pravne zaštite sticanje prava svojine održajem, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva donete su primenom odgovarajućih odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pri čemu se ukazivanjem revizije na pogrešnu primenu materijalnog prava pri oceni nesavesnosti tužilje kao sticaoca, faktički osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.02.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 4.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
