.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1010/2016
16.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca – protivtuženih M.B.1 i M.B.2, oboje iz B, čiji je zajednički punomoćnik Z.M., advokat iz A., protiv tuženog – protivtužioca D.Ž. iz B.a, čiji je punomoćnik Z.T., advokat iz B., radi izmene odluke o izdržavanju po tužbi i radi ukidanja izdržavanja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 42/16 od 05.02.2016. godine, u sednici održanoj 16.06.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 42/16 od 05.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P2 239/14 od 01.10.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da na ime doprinosa u izdržavanju tužilaca plaća mesečno iznos od po 7.000,00 dinara za svakog tužioca do petog u mesecu za tekući mesec, na račune tužilaca bliže određene u izreci presude, počev od 18.02.2014. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, a da dospela potraživanja plati odjednom. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da na ime doprinosa u izdržavanju plaća još po 3.000,00 dinara, počev od 18.02.2014. godine pa nadalje. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se ukine izdržavanje na koje je obavezan prema tužiocima na iznos od po 4.000,00 dinara mesečno po presudi Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu P2 219/10 od 16.06.2010. godine, te da se utoliko menja presuda i obaveza izdržavanja prestaje sa danom punoletstva tužilje M.B.1 sa ... godine i danom punoletstva tužioca M.B.2 sa ... godine; stavom četvrtim izreke, odlučeno je da se ovom presudom menja pravnosnažna izvršna presuda Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu P2 290/10 od 16.06.2010. godine u stavu prvom izreke; stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima – protivtuženima naknadi troškove postupka od 20.450,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 42/16 od 05.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu, P2 239/14 od 01.10.2015. godine u stavu prvom, trećem, četvrtom i petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi- protivtužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku na kojima se u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu P2 290/10 od 16.06.2010. godine, tuženi je obavezan da na ime izdržavanja tužilaca plaća mesečno svakom po 4.000,00 dinara počev od 12.01.2010. godine. U vreme donošenja ove odluke tužioci su bili maloletni. Tužioci su sada punoletni, tužilja M.B.1 je apsolvent na Fakultetu za kulturu i medije koji je upisala … godine, a školske … godine upisala je i Filološki fakultet u B. - osnovne akademske studije prvog stepena. Njene mesečne potrebe iznose oko 35.000,00 dinara, živi sa majkom u iznajmljenom stanu uz stanarinu od oko 250 evra. Član je Omladinske zadruge, godišnje radi po mesec dana i tada ostvaruje zaradu od 15.000,00 dinara. Tužilac M.B.2 živi u K., studira na Fakultetu za pomorstvo – K., Univerziteta C.., koji je upisao školske … godine. Obavlja povremeno sezonske poslove i po tom osnovu zaradi oko 15.000,00 dinara, na ime stanarine plaća mesečno 115 evra, za školarinu 500 evra, za kupovinu knjiga 20 evra, za menzu 22 evra, za odeću, obuću i higijenu plaća oko 100-150 evra mesečno. Majka tužilaca je zaposlena i ostvaruje zaradu od oko 50.000,00 dinara, a istu visinu mesečne zarade ostvaruje dopunskim radom u još jednoj firmi. Tuženi živi u B., zasnovao je vanbračnu zajednicu iz koje ima jedno maloletno dete rođeno ... godine, a u istom domaćinstvu živi i maloletno dete njegove vanbračne supruge. Poseduje kuću u B., njivu od 2 hektara, stan u A. i radi u radnji čiji je vlasnik njegova vanbračna supruga. Radno je sposoban i prihode uglavnom ostvaruje obavljanjem poljoprivredne delatnosti, a izdržavanje tužiocima nije uredno plaćao.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su delimično usvojili tužbeni zahtev za izmenu odluke o visini doprinosa za izdržavanje tužilaca i odbili protivtužbeni zahtev za ukidanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilaca.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je u obavezi da doprinosi izdržavanju svoje punoletne dece, obzirom da su tužioci na redovnom školovanju, tako da imaju pravo na izdržavanje od roditelja u smislu člana 154. stav 2. Porodičnog zakona. Visina izdržavanja određena je pravilnom primenom kriterijuma koji su propisani članom 160. stav 2. i 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu potrebe tužilaca i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju. Prilikom određivanja visine izdržavanja na koju je tuženi obavezan cenjene su sve okolnosti njegovog materijalnog stanja, kao i činjenica da ima obavezu zakonskog izdržavanja prema jednom maloletnom detetu. Pravilno je tuženi obavezan da ispuni svoju zakonsku obavezu prema tužiocima, a isplatom utvrđenog iznosa neće biti ugrožena njegova egzistencija. Osim toga, nisu ispunjeni zakonski uslovi za prestanak izdržavanja propisani članom 153. stav 1. tačka 1. Porodičnog zakona, obzirom da su punoletna deca tužioca na redovnom školovanju i zato je tuženi kao otac u obavezi da doprinosi njihovom izdržavanju.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali ih nije posebno obrazlagao obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
