.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10196/2023
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Ognjanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 293/22 od 29.11.2022. godine, u sednici održanoj 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 293/22 od 29.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 293/22 od 29.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr 184/2022 od 27.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke, sa viškom tužbenog zahteva od dosuđenog iznosa od 1.500 evra do traženih 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate, odbijen je kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 21.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr 293/22 od 29.11.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena žalba tužilje i prvostepena presuda delimično potvrđena u stavu prvom izreke u delu kojim je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2022. godine kao dana presuđenja do isplate, u stavu drugom izreke i u stavu trećem izreke kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Drugim stavom izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena u delu stava prvog izreke, tako što je tužbeni zahtev preko iznosa od 800 evra do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od donošenja presude do isplate, odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Četvrtim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koju je tužilja pretrpela zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 246/2011, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužilji sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer odluka o osnovanost zahteva u ovoj vrsti sporova, kao i odluka o visini neimovinske štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni i sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.03.2022. godine, radi isplate novčanog obeštećenja za štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena (stav 3).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je revizija tužilje nedozvoljena, a na osnovu citiranih zakonskih odredbi.
U konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredaba o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opštim režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
