U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Snežana Stanković Conić, advokat iz ... i Slavica Glišić Polić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privrednog suda u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 325/2021 od 22.10.2021. godine, na sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 325/2021 od 22.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužene i PREINAČUJU presuda Višeg suda u Šapcu Gžrr1 325/2021 od 22.10.2021. godine u delu prvog stava izreke i presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 565/19 od 20.05.2021. godine u delu prvog stava izreke, tako što SE ODBIJA zahtev kojim je tužilja tražila naknadu materijalne štete, izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja St 50/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu, u iznosu od 40.779,00 dinara.

U preostalom delu revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 325/2021 od 22.10.2021. godine, ODBIJA SE kao neosnovana.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr1 565/19 od 20.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznose nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 50/2010, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu, u ukupnom iznosu od 174.563,00 dinara, i to iznos od 68.792,00 dinara na ime nenamirenog glavnog duga u četvrtom isplatnom redu iznos od 105.771,00 dinara na ime obračunate kamate, dok je zahtev tužilje u delu potraživanja kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 174.563,00 dinara počev od 02.10.2009. godine do konačne isplate odbijen. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 48.000,00 diiara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, dok je zahtev tužilje preko dosuđenog do troškovnikom traženog iznosa od ukupno 75.000,00 dinara odbijen.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 325/2021 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i prvostepena presuda u stavu prvom izreke i usvajajućem delu stava drugog izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju pravnog dejstva odluke Ustavnog suda na postupke izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa. Navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine (obrazloženje verifikovano 18.04.2013. godine), čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika). Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St br. 31/2018 od 15.03.2018. godine usvojen prigovor podnosioca predloga tužilje AA i utvrđeno da je u postupku stečaja HK „Viskoza“ ad „Svila“ doo iz Loznice, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu pod brojem St 50/2010, povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje koje su potrebne radi unovčavanja imovine stečajnog dužnika HK „Viskoza“ ad Svila doo i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Stečajni postupak pokrenut je 19.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine, u četvrtom isplatnom redu pod rednim brojem ... utvrđeno je potraživanje ovde tužilje u iznosu od 174.563,00 dinara. Na osnovu zbirnog izveštaja Privrednog suda u Valjevu od 09.04.2021. godine, utvrđeno je da nenamireno potraživanje tužilje pre preračuna odnosno obračunata kamate konfornom metodom iznosi ukupno 174.563,00 dinara, od –čega je glavni dug 68.792,00 dinara i kamata 105.771,00 dinara. Tužilja u stečajnom postupku nije naplatila svoje potraživanje. Zatezna kamata do dana otvaranja postupka stečaja obračunata na glavni dug primenom prostog interesnog računa iznosi 64.992,00 dinara, a ukupno novčano potraživanje tužilje nakon takvog obračuna zatezne kamate iznosi 133.784,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika - privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

Zaključkom stečajnog suda St 16/09 od 02.10.2009. godine tužilji je priznato potraživanje u određenom novčanom iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01), važećeg uvreme donošenja označenog zaključka. Tom odredbom bilo je propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika i utvrđena njena visina u iznosu od 64.992,00 dinara.

Prvostepeni sud je dosudio tužilji naknadu štete u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 02.10.2009. godine. Po stanovištu tog suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, označena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno - na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je i rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene, ali u obrazloženju donete presude nije posebno cenio njene navode da je potraživanje tužilje, priznato zaključkom stečajnog suda od 02.10.2009. godine, bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunat je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, čiju ispravnost drugostepeni sud nije cenio kada je odlučivao o žalbi tužene, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate ia kamatu. To je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U konkretnom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja i novim obračunom utvrđena ukupna visina tužiljinog potraživanja od 133.784,00 dinara - glavni dug od 68.792,00 dinara i zatezna kamata od 64.992,00 dinara.

Imajući izloženo u vidu, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio reviziju tužene i preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 40.779,00 dinara - razlika između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnici, te primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odluka o zahtevima tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u četvrtom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. i 2. ZPP u vezi sa članom 153. stav 2. istog zakona, imajući u vidu delimičan uspeh tužene u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, kao i to da sastav odgovora na reviziju nije bio nužan za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić