Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 110/22 od 09.03.2022. godine, na sednici održanoj 18.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 110/22 od 09.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Mionici, presudom P2 62/21 od 01.12.2021. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje plaća tužilji mesečni iznos od 30.000,00 dinara, počev od 21.10.2020. godine pa ubuduće, dok obaveza izdržavanja po zakonu bude trajala i to najkasnije do 07. u mesecu za tekući mesec, s tim što će dospele mesečne iznose rata platiti jednokratno, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Konstatovano je da se odlukom iz stava prvog izreke presude menja odluka sadržana u presudi Osnovnog suda u Mionici P2 11/2019 od 19.07.2019. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 33.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž2 110/22 od 09.03.2022. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Mionici P2 62/21 od 01.12.2021. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje plaća mesečni iznos od 30.000,00 dinara, počev od 21.10.2020. godine pa ubuduće, dok obaveza izdržavanja po zakonu bude trajala, s tim što će dospele mesečne iznose rata platiti jednokratno, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i u stavu drugom i trećem izreke (stav prvi izreke). Preinačio je presudu Osnovnog suda u Mionici P2 62/21 od 01.12.2021. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezao tuženog da plaća tužilji mesečne iznose izdržavanja do 07. u mesecu za potraživanje iz prethodnog meseca, dok je odbio zahtev tužilje da plaćanje doprinosa za izdržavanje bude do 07. u mesecu za potraživanje iz tekućeg meseca (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je lično izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 2. u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 -US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), utvrdio da revizija izjavljena od strane tuženog BB nije dozvoljena.

U reviziji je navedeno da je podnosilac revizije BB, ul. ... . Revizija sadrži potpis podnosioca revizije.

Odredbom člana 85. stav 6. ZPP, je propisano, da, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Odredbom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP, da, revizija je nedozvoljena ako revizija nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat.

Prema tome, kako je tuženi BB lično izjavio reviziju, kao vanredni pravni lek, a ne posredstvom punomoćnika, advokata, odnosno nije izjavljena od strane lica iz reda advokata, to revizija tuženog BB nije dozvoljena, na osnovu citiranih odredbi člana 85. stav 6. i 410. stav 2. tačka 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić