Protiv navedene drugostepene presude, stava drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi VV, GG i DD, zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je došlo do pogrešne ili nepravilne primene odredaba parničnog postupka od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. navedenog zakona. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ocenio bitne žalbene navode i za donetu odluku naveo pravne razloge koji opredeljuju ocenu o osnovanosti tužbenog zahteva u usvojenom delu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u 2002. godini ugovorio kupovinu zemljišta sa prodavcima BB i sada pok. ĐĐ, pravnim prethodnikom tuženih VV, GG i DD i 02.08.2002. godine stupio u nesmetani posed zemljišta. O pravnom poslu kupoprodaje sačinjena je nedatirana priznanica, snabdevena potpisima ugovornika i potpisom EE, u kojoj je nabrojano koje su parcele prodate, uključujući kp. br. .. i deo kat. parc. .., navedeno da je od iznosa ukupno ugovorene kupoprodajne cene isplaćeno 60.000 evra, a da će ostatak ugovorene cene od 5.000 evra biti isplaćen prodavcima u roku od 10 dana. Celokupan iznos kupoprodajne cene tužilac je isplatio, posed je ogradio i od 02.08.2002. godine nalazi se u mirnoj državini ovde spornih kp. .. u celoj površini te parcele od 1015m2 i dela kp. .. u površini od 1705m2. Nakon što je u ostavinskom postupku iza pok. ĐĐ njegov sin ovde tuženi DD oglašen naslednikom prava korišćenja kat. parc. .. i .., isti je pristupio zaključenju ugovora o razmeni nepokretnosti 02.10.2007. godine, sa bratom GG i stricem BB kojim međusobno uređuju između ostalog udele u pravu korišćenja kat. parc. .. i kat. parc. .., tako da tuženi DD pored ½ dela po osnovu nasleđivanja postaje imalac prava korišćenja u još ¼ dela, a tuženi GG u ¼ dela. Na taj način je tuženi BB svojim udelom ponovo raspolagao u korist tuženih GG i DD. Nakon ovoga, zaključen je ugovor o kupoprodaji između tužioca kao kupca i tuženog DD kao prodavca, overen kod suda 19.08.2014. godine, u kojem je navedeno da je predmet prodaje ½ dela kat. parc. .. koja ima ukupnu površinu 1015m2 i ½ dela kat. parc. .. koja ima ukupnu površinu 1956m2 upisane u ln. .. KO ..., naveden je iznos kupoprodajne cene 1.950.000,00 dinara i u članu 3. konstatovano da je kupac kupoprodajnu cenu isplatio u celosti neposredno prilikom uvođenja u posed dana 02.08.2002. godine, kao i da je prodavac DD u ln .. KO ... upisan kao suvlasnik na ½ dela navedenih katastarskih parcela. Tužilac je u katastru upisan sa udelom u ½ dela na ovim parcelama. U listu nepokretnosti .. KO ..., kat. parc. .. i .. upisane su kao privatna svojina tužioca i tuženog BB sa po ½ idealna dela. Površina koju je tužilac kupio i drži u posedu veća je od udela sa kojim je upisan, s obzirom da je na kat. parc. .. koja ima ukupnu površinu sa zemljište pod zgradom 1956m2 upisan sa udelom od ½ dela što odgovara površini 978m2, a u posedu je površine od 1705m2 odnosno 727m2 više nego što je upisan, tako da pored ½ dela njemu pripada udeo od još 727/1956 dela, a na kat. parc. .. udeo od još ½ idealna dela.

Na osnovu iznetog stanja stvari drugostepeni sud je tužbeni zahtev ocenio osnovanim u navedenom delu, nalazeći da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak da od više kumulativno zahtevanih uslova za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji, jedan nije ispunjen, a odnosi se na režim u kom su bile predmetne parcele u vreme kupovine (režim prava korišćenja). Prema razlozima drugostepenog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za konvalidaciju ugovora u odnosu na navedene delove spornih katastarskih parcela, u skladu sa članom 4. Zakona o primetu nepokretnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/98) koji je važio u vreme kupovine predmetnih katastarskih parcela, čije je odredbe citirao, kao i odredbe člana 72. stav 1. i člana 73. Zakona o obligacionim odnosima. Cenjeno je da potpisana priznanica kojom se potvrđuje da je raspolagano spornim parcelama sadrži sve elemente ugovora o prodaji nepokretnosti, uključujući kupoprodajnu cenu, da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti i tužilac kao kupac uveden u posed 02.08.2002. godine, a nije povređeno pravo preče kupovine. Dakle, ugovor je zaključen u pisanom obliku, ispunjen je u celini i nije povređeno pravo preče kupovine, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Ceneći uticaj naknadne promene prava korišćenja u prava svojine na osnaženje navedenog ugovora, s obzirom da je ugovor izvršen u celosti, a društveni je interes da se razreši raniji odnos i da se faktičko stanje koje je nastalo ranije, a koje nije pravno perfektno, uskladi sa zakonom tamo gde je to moguće, drugostepeni sud je ocenio da s obzirom da je pretvaranjem prava korišćenja u pravo svojine otklonjen nedostatak u prometu predmetnih nepokretnosti, koji se imajući u vidu liberalizaciju i donošenje odredbe člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji, prema okolnostima konkretnog slučaja može smatrati nedostatkom manjeg značaja. Prema članu 107. ZOO ništavost ne može isticati ako je zabrana koja je naknadno nestala manjeg značaja, a ugovor je izvršen. Stoga u konkretnom slučaju takva zabrana se ne može isticati kao razlog za nedostatak uslova za konvalidaciju navedenog ugovora, s obzirom da su ispunjeni ostali uslovi za konvalidaciju. Prema utvrđenom o veličini upisanog udela tužioca i onog što je kupio i držao po osnovu konvalidiranog ugovora o kupoprodaji, drugostepeni sud je utvrdio u kom obimu je tužilac stekao pravo svojine i do tog dela usvojio tužbeni zahtev, uz date odgovarajuće činjenične i pravne razloge.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, navodima da imperativne zakonske propise tumači pogrešno i suprotno zakonu kada vrši konvalidaciju nedatirane priznanice u punovažan ugovor o prodaji nepokretnosti.

Nasuprot revizijskom isticanju, presuda drugostepenog suda je zasnovana na potpunim i pravilnim razlozima o ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u odnosu na parc. .. i utvrđeni deo kat. parc. .., prema činjenicama utvrđenim u sprovedenom postupku, o čijem je pravnom značaju drugostepeni sud ovlašćen da daje ocenu, kao što je u konkretnom slučaju učinio. Priznanica koja glasi na prijem isplate za prodate nepokretnosti, u sklopu činjenica koje nisu sporne, da je posed tužiocu kao kupcu predat i ograđen još u 2002. godini, da se tome niko od prethodnika revidenata a ni oni sami nisu protivili, ukazuju da je kuporodaja realizovana za vreme važenja Zakona o prometu nepokretnosti koji je omogućavao konvalidaciju ugovora kojima nedostaje forma overe, u situaciji kada je ispunjen u celini ili pretežnom delu i nije povređeno pravo preče kupovine, a promenom režima sa prava korišćenja u pravo svojine otpao je i razlog isticanja ništavosti sa razloga koji se odnosio na raniji režim prava na nepokretnostima.

S toga, ovaj sud prihvata razloge drugostepenog suda kao potpune i pravilne i na njih upućuje, nalazeći da nije potrebno da detaljnije obrazlaže presudu jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava, shodno članu 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković