Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Anita Turković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, Odeljenje u Užicu, radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 29/22 od 04.08.2022. godine, u sednici veća održanoj 06.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 29/22 od 04.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 29/22 od 04.08.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Sjenici P 434/21 od 03.11.2021. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da na osnovu člana 584. stav 1. tačka 4. ZKP, postoji pravni odnos iz osnova neosnovanog lišenja slobode tužioca u trajanju od 48 sati dana 20.10.2015. godine, usled nezakonitog postupanja tužene preko udružene grupe službenih lica i to BB, VV, GG, DD i ĐĐ, obzirom da je tužilac lišen slobode mimo zakonom propisane procedure uz svesno i zlonamerno kršenja zakonskih, ustavnih i međunarodnih propisa i to člana 289. u vezi člana 288. stav 1. ZKP, člana 294. ZKP, člana 27. i 36. Ustava RS i člana 5. Evropske konvencije o zaštiti građanskih prava i sloboda, zbog čega je merodavan i bitan ishod postupka u vezi događaja od 20.10.2015. godine, povodom kojeg su postupala navedena službena lica tužene i povodom kojeg je na nezakonit način tužilac lišen slobode; odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da ne postoji pravni odnos iz osnova pismenog pozivanja tužioca od strane policije kao organa postupka, da bi 20.10.2015. godine bio saslušan u policiji u svojstvu osumnjičenog, da je izvršio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti u smislu primene odredaba člana 289. stav 1. u vezi člana 288. ZKP; odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da postoji pravni odnos iz osnova usmenog (telefonskog) pozivanja tužioca od strane policije, kod organa postupka, da dođe u policiju 20.10.2015. godine na osnovu člana 48. tada važećeg Zakona o policiji iz 2005. godine i da se nadalje utvrdi da ne postoji pravni odnos iz osnova zakonske mogućnosti davanja svojstva osumnjičenog tužiocu od strane policije i javnog tužilaštva i njegovog saslušanja kao osumnjičenog 20.10.2015. godine, jer nije pismenim pozivom pozvan da bi bio saslušan u tom svojstvu, a u toku saslušanja pred policijom 20.10.2015. godine na osnovu usmenog pozivanja od strane policije, koje pozivanje je izvršeno usmenim putem od strane policije primenom odredaba Zakona o policiji od 2005. godine, a ne primenom odredbe ZKP; odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da naknadi tužiocu nematerijalnu štetu zbog duševnih patnji koje je trpeo usled povrede prava ličnosti i drugih prava garantovanih Ustavom RS i EKLJP građana, a koje povrede i strah su nastali zbog nezakonitog postupanja grupe službenih lica tužene BB, kao javnog tužioca VV, GG i DD kao policijskih službenika PS Sjenica i ĐĐ kao sudije za prethodni postupak u Osnovnom sudu u Sjenici, povodom nezakonitog i neosnovanog lišenja slobode tužioca 20.10.2015. godine u iznosu od 994,00 dinara i to na osnovu povrede prava tužioca na miran život u iznosu od 142,00 dinara, povrede prava na slobodu i bezbednost u iznosu od 142,00 dinara, povrede prava na psihički integritet u iznosu od 142,00 dinara, povrede prava na slobodu kretanja u iznosu od 142,00 dinara, povrede prava na slobodan razvoj ličnosti u iznosu od 142,00 dinara, povrede časti, ugleda i dostojanstva u iznosu od 142,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos od dana presuđenja do isplate; odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 20.07.2018. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Sjenici R 202/18 od 25.03.2019. godine spojene su parnice P 202/2018 (po navedenoj tužbi) i P 289/2018 (po tužbi podnetoj 19.10.2018. godine). Vrednost predmeta spora iznosi 170.000,00 dinara.

Odredbama člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (postupak u sporovima male vrednosti član 467-479 ZPP).

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (dana 20.07.2018. godine 1 evro je iznosio 118,0507 dinara i vrednost predmeta spora u iznosu od 170.000,00 dinara izražena u evrima je iznosila 1.440,0592 evra), to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Dakle, kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ukazivanje u reviziji na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, s obzirom na to da se u sporu male vrednosti ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković